Pisci i knjige VIII

118 ПИСЦИ И КЊИГЕ

има своје ноге, своје руке, своја чула и које такође има своје нарави и свој разум. Ето зашто гомила је најсигурнији судија у делима музике и пдезије.“ За народ су писанеи Одисеја и Илијада, зидани стари храмови и циркуси, катедрале и општинске куће готске епохе; талијански песници средњега века певали су своје епопеје за све своје сувременике, и још и данас чују се њихови метални стихови у устима талијанских рибара; Палестрина и Бах у народној души црпли су надахнућа за своју музику; Шекспир је писао и сам играо своје комаде за морнаре у малим позориштима енглеских пристаништа, Молиер је играо пуних десет година известан број својих комада по паланкама целе Француске. Особина је великих дела да их подједнако воли и прост човек из народа као и човек са јаком духовном и књижевном културом. Наше народне песме створила је неписмена сељачка маса, оне су биле духовна храна целога нашега народа, и нема образованог Србина који их данас не чита са љубављу и уживањем. Горски Вијенац је књига којом су се наши учени људи толико бавили, то је наше најдубље дело, са најснажнијом мишљу, а у исти мах има гомила простих људи који га знају на памет, и поједина места из њега ушла су већ у народни говор и почињу звучати као народне пословице. Са тим правим, дубоким делима, која су писана за народ и вађена из душе народне, упоредите оде Лукијана Мушицкога и више мање класичне мотиве Војислава Илића !

Уметност, ако хоће да живи, треба да се врати своме првом извору : широкој и свежој маси на-