Pisci i knjige VIII

УНИШТЕЊЕ ЕСТЕТИКЕ 121

на старински гроб, или као што пролеће Ботичелијев гроб обасипа белим цветовима.

И када људи буду имали више слободна времена, мање бриге за комад хлеба, више здравља и благостања, они ће имати нове потребе образовања и естетичке емоције. Велика уметност се увек јављала у тренуцима када је човечанство имало велике наде, велику веру, велике идеале. Када људи буду били једном слободни, љубав према човечанству испуниће сва срца и избиће у лепим и снажним делима уметничким. Уметност ће нићи из опште свести, из јаког осећања опште солидарности, из човечанства сједињеног, умиреног, као општи одјек општега склада. Људски дух неће имати да се више троши у одвратним борбама између народа и народа, сталежа и сталежа, човека и човека, но у бризи да се живот начини угоднијим, пунијим, интензивнијим, лепшим. Као и данас, галерије и музеји ће бити вазда широм отворене; све јавне грађевине, школе, станице, радионице биће уметнички украшене; људи ће умети и цигљом и гвожђем да певају химне лепоте као што се некада певало мрамором. Ко зна да ли се неће усвојити предлог онога естетичара, који је тражио да се музеји и галерија слика растуре, — јер око се замара толиким лепотама претрпаним на једном месту, — и велике уметничке творевине сместе по јавним местима, свуда где се људи састају, тако да лепота обасјава цео живот људски. „У место што један капиталист плаћа, вели Рускин; 8000 динара за један свој портрет од главе до пете, боље је да његови удружени радници буду у стању да за ту суму наруче код каквог великог