Pisci i knjige VIII

МАРКОЦАР

Моје симпатије, књижевне слике и студије Коло Џ. Мостар. Издање и штампа књижарнице Пахер и Кисића. 1897.

Да нисмо зашли у ове мочарне и хладне дане, ја бих нашао ону познату биљчицу хоћу-нећу, и изишао једном из доумице у којој сам од подужег времена: да ли да напишем оно неколико опажања која сам учинио читајући књигу Г. Цареву. Али, како су Моје симпашије прошле готово неопажене, бар наша пажљива књижевна критика није о њима ништа говорила, како се овде јавља један случај који није усамљен и који се десио са једним од бољих писаца наших, ја сам се одлучио на један несимпатшичан посао, и овако касно узимам слободу да кажем коју реч.

Пре две године изашао је Г. Цар са првим колом својих симпатија; предмет његових студија били су тада: Кардучи, Тен, Бајрон, Де Мисе, Хајне, Теофил Готије, Његуш и Љубиша. За првим дошло је и друго коло, у коме су већим делом заступљени наши писци. Од седам „слика и студија“ три су о страним писцима — о Дими сину, Кастелару и де Вогиу — четири о нашим, песницима Змају и Војиславу, приповедачима Лази Лазаревићу и Матавуљу. Зато што су то наши писци и што они представљају нашу књижевност онакву каква је она данас, ово коло привлачи нарочиту пажњу.