Pisci i knjige VIII

МАРКО ЦАР 125

Сви ови састави раније су били штампани по разним часописима, у колико се сећам за неке, у Летопису Матице Српске, Бранкову Колу и дори. (Г. Писац то није нашао за потребно да помене, и отуда она излишна забуна у тврђењу да је Кастелару „данас“ шездесет година, а одмах у другом реду стоји да је рођен 1832.)

Карактер ове књиге, више мање, полемичан је. Пишући о Војиславу и Змају, Г. Цар је заузео. гледиште противно Г. Недићу, упустио се с њиме у полемику, и одмах да речем, како ми се чини, с довољно успеха. У студијама о Кастелару, де Вогиу и Лази Лазаревићу истиче се као поборник нео-идеализма, новог књижевног покрета који иде противу садашњег правца у књижевности.

Г. Цар је критичар импресионист, он то сам признаје. Његов метод је метод целе импресионистичке критике: анализовање утиска који се добива од књижевног дела, описивање његовог 06лика, цртање темперамента пишчева, његовог схватања света, особитих наклоности, ступањ његове осетљивости. Тим начелима Г. Цар је остао махом. доследан.

# = ж

На првом месту по реду, а исто тако и по вредности, долази студија о Војиславу. О томе су у нас писали многи, и скоро петнаест година, стоји на дневном реду акутно питање о Војиславу, да се изразим нашим политичким језиком. И та акутност, и те многе речи, дају ми смелост да се на доброј студији Г. Цара задржим више но што