Pisci i knjige VIII

БОГОВОЈ АТАНАЦКОВИЋ Руј

најбесмисленијих новела Богобојевих. Као и увек, ту је љубав; и само мото даје то на знање.

Зоуе2х Пете де сећ атопг, Саг 1 езЕ побје ег риг.

Као што то већ обично бива у његовим новелама, љубав почиње на балу, и пошто срце младога љубавника изгори у љубавном пламену, он свршава свој несрећни живот тровањем, Даничић, приказујући трезвено у 70. броју Србских Новина за 1852 Књигу за добре цели, нарочито се зауставио на двема новелама Богобојевим. Истакавши силне и очигледне нелогичности у Рукавици, он овако 34вршује свој суд: „Радо признајемо да је ова приповетка тако израђена да се у први мах многоме може веома допасти, али је она пуна чудноватих и необјашњивих ствари, случај игра главну и једину улогу, све је извештачено од почетка до краја, усиљено је да је непријатно читати је, утисак који оставља потпуно је неједнак, сваки час се сусреће „крајњу немарност, да не речемо љеност“. — „Три велене шибљике“ су обрађена „народна скаска“, коју је доцније узео и Милорад Шапчанин. Зликовац Гавран, који је имао на души деведесет џи девет убистава, после убиства једнога оца „5 деце“, хоће да се покаје. Свети калуђер коме се обратио рече му да ће му се ти страшни греси тек онда опростити, када из сувога раста избију три зелене шибљике. Гавран је својим сузама пуних шест година заливао суви раст; оседео је, очи му упале, погурио се, али дрво остаје суво и мртво. Тек када је, у једном тренутку гњева, убио будаком некога неваљалца који је хтео да скуди девојку и да убије