Pisci i knjige VIII

БОГОБОЈ АТАНАЦКОВИЋ 39

борава своме тешкоме болу. Морнари га виде на свима морима, где лута као Летећи Холанђанин, блед, мрачан, грозничава погледа, где исправљен пркоси бесним морским валима, и у бури, под пеном валова, надвикујући оркан, пева: „О ви очи, плаве очи!“ Ено га где прелази Свети Готхард у вековним глечерима Швајцарске, над безднама и смртоносним усовима, под снегом који без престанка пада и од чијег белила очи заслепе под небом суро-беле боје, и ту, као Манфред, пркоси елементима и опасностима, певајући увек без престанка: „О ви очи, плаве очи!...“ Та ће се песма зачути „у земљи гдено лимун рађа“ и поморанџа цвета, и у Алжиру, под жарким афричким сунцем, у пешчаној пустињи; увек блед и несрећан, са дугом пушком о рамену, он се бори са Французима против Бедуина, уз песљу: „О ви очи, плаве очи!“, која се хори праћена фијуком бедујинских танади.

Пошто се довољно набајроновао, вратио се у домовину, где је нашао угашено огњиште.

Тугу ћу своју поклонити роду

И гробовима отаџбине своје,

Нек силно јекне усклик за слободу С усана мојих .....

рекао је он себи као наш данашњи песник. Све што му је остало у срцу поклонио је своме народу и његовом народу; штитио га је, крепио, просвећивао, дизао. Он је постао добар дух, анђео -хранитељ целога краја, бранич слабих и угњетених. И када је планула борба, када је дошао тренутак да се одбрани „света тројица, која се зове род,