Pisci i knjige VIII

38 ПИСЦИ И КЊИГЕ

жња на Мађаре, српски национализам и аустријске патриотизам. Цела књига је одјек Четрдесет Осме, и историк који би хтео да проучи то доба не бе могао обићи Два Идола, као ни Буњевку.

У томе историјском оквиру збива се једна романтична и сентиментална историја, онаква какве су све Богобојеве раније новеле. Јунак, Он, Младен, као што мора бити, оличено је савршенство, оличење моралне и физичке лепоте: он је редом, и добар, и разуман, племенит, отмен, љубак, убав, гиздав, леп као Парис, њега воли и старо и младо, и мушко и женско. Но, „главни знак у његовом карактеру било је родољубље... красан знак у човечјем карактеру“; он снева да васкресне „Душаново царство“: „Бог ће га ускрснути ради постојанства, верности и чврстоће српске“. И једнога дана, он се одједном, као ударен чаробном палицом, смртно заљуби; „безмерно ватрена“ љубав свега га занесе. И он блуди као сенка, потамнео, блед, дуге косе, набрана чела, пламенога погледа који одаје страховиту унутрашњу ватру што га сажиже. Једнога дана, несрећа се деси, и он тужним гласом и сломљена срца запева: „Синоћ ми се испросила драга!“ И он бежи од дома, певајући „песму пуну изражаја и нежности“, неку немачку романсу о младом поштарчету, које, гласом тужним као смртно звоно, тужи за плавим очима своје нежне драге, за рајем живота својега, са којом се опрашта, са домовином у којој оставља све што му је драго, и коју више никада неће ви– дети. Као Дон Жуан, као Чајлд Херолд, као прави бајроновски јунак, он у туђину носи своју безмерну тугу и у путовањима и опасностима тражи за-