Pisci i knjige VIII

42 ; пиеци и КЊИГЕ

„јесте; при, кад сам код њега био, звао ме да ужинам с њиме; а и господар Иван је нама увик добар био.

„То ваљда није ни право што ће њих погубити: они нису никоме скривили.

„Како нисуг Зар ти ниси чуо да су они хтили продати нас србљанском војводи и довести из Турске патријарку 2!

„Да Богме, да, — дода трећи, — па би они довели и Сербијанце, да нам узму наш пашкум.

„А патријарка би отирао наше фратрове и светога Патера Силверија, па би нас све повлашио, и свакога би убио, који не би тио ић на влашку мису. |

„Та је ли то истина 2

„јест борме; па бн они онда још и салаше наше себи узели, па би међу собом подилили нашу земљу.

„А ко ти је то казивао 2

„Та казивао нам Мато. Он је био у Кошутовој војсци и разговарао се с Кошутом.

„Е гле! Па шта му је казивао још Кошут>

„Ето тако, липо диванио с њиме, питао га и за моју Мару, је ли здрава и је ли се удала...

„А од куда он зна за њу г

„Зна он за све. И за тебе је питао ; он је чуо да си ти добар газда; он је казивао за све наше познате; фалио је наше цуре.

„Та то је врло паметан господар.

„Е, мислим, он је толико шкула учио, он је све научио, па кад више није овди шкула било, он је ишао на море, па је и тамо учио. Он-зна све. Он је казивао да ће Суботичанима дати још