Pisci i knjige VIII

БОГОБОЈ АТАНАЦКОВИЋ 43

већи пашкум; па ће све царске земље нама подилити: узеће од спахија све овце и коње, па ће свакоме дати један пар липи коња и једно шише, само док истриби господу што се томе противе“.

Жалити је само што са оволико локалне боје,. сељачке простоте, са оволико реалистичког акцента не говоре и сремски и бачвански сељаци, који се служе књижевним, језиком Богобојевим. — Ти примери буђења реалистичкога осећања нису одвећ ретки у Два Идола. Богобој се више не задовољава голом ознаком да је личност лепа или ружна, млада или стара, он се труди да помоћу карактеристичних појединости пружи што вернију и потпунију слику онога што хоће да опише. Цртајући бачванског сељака, он ће поменути и „кратку платнену кошуљу, која му је једва допирала до појаса, тако да му се између кошуље и гаћа које беху од грубога платна и врло кратке голо тело видело, на врату је имао црну уску пошу, од које крајеви падаше му по прсима, на глави је имао мали шешир са округлим данцем и уским ободом, као што носе Бачвани и Шајкаши, воге су му биле босе без обуће, а у руци је држао једно држаље од канџије“,.. Описује ли коње, неђе заборавити и њихову једнаку длаку, и мршаву и фиву главу, и велику и густу гриву и дугачак и пун реп којим су шибали своје ноге, танке као у јелена. У крчми на врху Светога Готхарда њему ће пасти у очи њени зидови од чамових дасака, чађавих од рђава дувана из сељачких лула и дима који се диже из камина; у бури на мору спазиће и: белу пену „коју је до дна усколебано море из себе бацало, као што добар коњ баца из уста кад