Pisci i knjige VIII

БОГОБОЈ АТАНАЦКОВИЋ 51

Све је то још невешто, рађено несигурном руком, све је то у клици. У Крвној Освеши, када хоће да опише мај у шуми, писац не налази ништа друго да каже до даје шума листом одевена, а цвећем и јагодама накићена била, подсећа на оног нашег модерног приповедача који за шуму није никакав други епитет нашао но да је зелена! Пејзаж у почетку Убице опомиње на старе и пожутеле „контрафе“ које смо виђали код какве старе тетке, у соби која мирише на стари намештај, увелу метвицу и осушен босиљак. Богобој често признаје своју немоћ у представљању природе и предмета, или гледа да се извуче усиљеним одушевљењем, тиме што се шиба да изгледа лиричан и узбуђен. Треба да опише лепоту Илме, која има очи у којима „сија јарко сунце“ и „груди од сибирскога снега“ и он се служи овом лажном апострофом: „Врат и снажљге грудиг О не! Снег је ладан, а њене су груди врелије од сахарскога песка, пена, колевка богиње Венере, може се сравнити с њима, сравнити тако, да тако помало о њима појма имати можеш. — Дуго су се препирали образописци, у каквоме виду треба образовати анђеле кротке, дуго и тешко, још ни сад овај задатак сасвим решен није, о! а како је лако то решити 2 Кореџијо устај! и погледај Илму, имаш идеал најблагороднијег божјег створења, цртај анђела рајског, или не! Не примај се тога посла, није довољно вешта та рука да све црте подударно спишеш. Где су ти боје, којима ћеш исписати сунце, које јој у очима сјаје» Немаш, кукавче, немаш. — Како ћеш изразити невиност и чистоту Илмине душе, која је међ виша меће суштатства 2 Не можеш, је ли, да не можеш, не-