Pisci i knjige VIII

58 ПИСЦИ К КЊИГЕ

вешт си, проснјачке су ти према томе боје, и грубо прегрубо ти је платно“. Тешко је рећи шта би Кореџијо одговорио на ову наивну и мало смешну апострофу, али је сигурно да после ове ломљаве речи ми не знамо ни за длаку више каква је била та неописана лепота Илмина.

Али у познијим делима његовим почиње се примећавати да му се око отвара за пуно ствари које су му дотле измицале, он почиње схватати да се укупна и слика предмета добива истицањем изразитих и значајних појединости. Тако у опису калуђерове ћелије, у Три зелене шибљике, он ће је показати бело окречену, са постељом на којој су као снег беле превлаке, са угаситим Ћилимом на поду, са орманом од ораова дрвета, са столом за писање, јерусалимске бројанице, књиге, хартије на зиду, слика распеће Христово.

Поред тога, код Богобоја има извесна вештина у писању, прилична способност за компоновање, да може да заинтересује читаоца и да његову пажњу стално држи заузету и напрегнуту. Све његове новеле почињу једним јаким призором из средине; у току дела поноза се враћа на оно што је раније било и продужује се започета радња. У Буњевци свршетак прве главе, који уводи у приповетку,

једно интересантно и лепо место, добро показује.

ту његову способност за занимљиво и живо причање, за задобијање читаочеве пажње. Љуба и њена снаха у разговору су о стварима срца.

„У тај мах нагло дотрче два коња у колима упрегнута. Коње је гонило једно момче од прилике 15 година.

Дошавши према дому, пред којим је седила Љуба.

Це тла