Pisci i knjige VIII

60 Писци И КЊИГЕ

„Иди тражи Јакова, ма где био, нека данас дође; ако данас не дође, нека не долази никада!...“ И после ових речи још нешто тихо рекавши момчету, једва се дотура до клупе, на коју падне као без душе, и на очи јој ударе плахе. сузе.“ Што се тиче стила, за Богобоја се не може рећи да је писац од стила. Нарочито прве ствари његове, пре 1848, писане су једним безличним ијмлитавим, сладуњавим, бледим стилом, без боје, без израза, без јачине. Тек доцније, почеће писати са извесном течношћу и глаткошћу, и тако ће писати стилом који доста личи на књижеван, бар више но код других његових сувременика. језик му ју првој периоди, тром, фраза немачка, славјаносербске речи испречавају се и парају уши на сваком кораку. У Љубезнику и удварачу има једно овакво место, које изгледа као да је превођено са немачкога: „Месец умилни светли, а опако љути ветар забрањивао је рибарима своје ниске колибе _ оставити; сви су крај ватре седили, и ако их само нужда гонила није, изилазили нису“. А мало даље: „Добри старац загрли је, пољуби у чело, и са речима „лаку ноћ“, изаван оде“. Или најзад: „Путници наши високу стену пред собом опазе, која им напред ићи не пусти“. У Дарку Србкињи наићи ће се на ове речи : прочи, човечески, черта, вкус, величествен, божествен, опечалити, толмач, чувство, признателност, благодјеј, обитатељ, жертвовати, итд. Даничић му јако замера за многе граматичке и правописне грешке: по њим (по њему), свог (свега), испред врати (испред врата), манио се (мануо се), воду (воде), кору (коре), промене (промени), сгреши (згреши), тела (хтела), лелекајући

би ~