Pisci i knjige VIII

БОГОБОЈ АТАНАЦКОВИЋ 61

(лелечући) итд. Но, временом, језик се поправља, очевидно под утицајем народних умотворима. Каткада се сусрета по која реч из јужнога наречја (чојек, уцијенити, итд.). Буњевка и Два Идола писани су добрим српским језиком и спадају међу најбоље написане ствари тога доба. Једна од ствари која је Богобоја спасла да га време не прегази и не преда забораву то је што је он био један од првих присталица новога правописа и народнога језика. Како су доцније Вукови и Даничићеви ђаци делили књижевне репутације, њима је Богобој био драг не само као новелист и романописац, но као ратни друг, њин човек,из мучних часова првих борби.

М

Кад се пише о онима којих нема више, о. онима који су крчили стазе, не сме се ставити на строго гледиште наших данашњих појмова и захтева. Стерија, пишући о Миловану Видаковићу, овако је говорио: „При оцењивању списатеља и њихова заслуга морамо имати пред очима увек време и обстојателства у којима су писали; а особито треба имати призрење на оне који први лед пробијају, или шуме крче“.

Један од тих људи који пробијају лед и крче нове стазе био је и Богобој Атанацковић. Као човек врло обичан, као писац добар само у извесним тренуцима, без великих способности, без правог уметничког осећања, његова права, унутрашња књижевна вредност, независно од сваких обзира и свију његових историјских заслуга, врло је мала. Кроз цео свој живот, као оков кога се није могао оп-