Pisma Dosіөea Obradoviča

88 преко носа Сарамъ 3 ал’ то све нитта неггомаже; тупомапіа е необуздана! пошао самъ тымъ путемъ, валя вуѣи вапредъ, ил’ ми се хоѣе, ил’ неѣе. Втора часть мои собранія веіцій валя да се изда, да бы знао у Камчатку поѣи. —- Ако се овде на скоро каква уредСа не уведе , и ако се тшампаріа не намѣсти, ■—съ Богомъ, мои бѣли дворови! шописемой великолѣпный подруме са бурадми напуяѣнима віномъ. Изчезну ѣе отъ очію мои покрай зидова насађене липе • прегоре ѣу и прежалнши мою шарену краву и шарено теле, шшо ми е войвода Малеръ поклоніо. *Свему ѣу шоме окренуши леђа и гди му драго пппампаріи поѣиз а кажу намъ ьеселе гласе, кои желю мою садъ потежу на се, да се садъ у Молдавіи тупографіа находи. Ха! то е управъ , како валя! шу самъ добро познать, ерь самь и пре бывао, ту знамъ, дае и добро и лѣпо, нишъ ѣу я садъ шамо поѣи слѣпо 3 ту се давно находи віно, ябуке отъ оке и воѣе свакояко 3 ніе ту као у Аайпсіку , ніе! Воліо бы опетъ зато, дае овдѣ, да самъ близу Васъ, ./Іюбиміи мои, гди ако се и несасшанемо, но и тако знаюѣи, да смо наблизо, лакше намъ е 3 а надамо се, да ѣе и болѣ быти, и да ѣе се моѣн отворити. — Хвала Вамъ лѣпа и велика на Вашемъ Дару! о стаемъ свагда Вашъ У Белграду 2Ь, Ауг. 1810. благодарный Досіѳей Обрадовичь.