Pisma Dosіөea Obradoviča

87 нѣ, желимъ да Васѣ отрѣшимъ отъ далѣга о мени милостивога попеченія и хцедрога стараня. — Али валя іоттъ едно да знате, да у свемъ моемъ вышеописанномъ благоденствію обезпокоиваю ме нѣкакова чудновиша сновидѣнія, подобна онымъ, коя су ме узнемиривала на постельи у спаваню пре издане мое Еѳіке. Санямъ често , да самъ на штампао ІІ-ру Часть мои собранія вєіцій } тражимъ ю на сну, као на яви 5 тужимъ и мучимсе кадъ немогу, да ю наземъ $ другда снимъ, да самь ю нашао лѣпо наштамшту, пакъ ти Вамъ се у прерадосшномъ восторгу презнемъ, пипамъ око себе, тражеѣи ю, точно како златолюбацъ, чезнеѣи тражи око себе на сну нашасшо желаемо злато.- Често ме муче ова сномечтанія , како шшо су Телемака мучила, кадъ е на сну у Елусєйскимъ поляма, Одуссеа отца свога тражіо. Не мыслите, да Вами коекаква измышленія казуемъ} вѣруйте ми, права' е истина — чудновиша є стваръ владѣюѣа човекомъ страсть! у старости показу есе напраситія, него у младости} затто се старъ веѣь дугомъ ненада животу, несу мня, да ѣе скоро у осшавку поѣи и іда ѣе у дуго бездѣйствіе доѣи : чрезвычаянъ е сврабежъ кпьигоиздаваня! Хоѣе да штампа, было како было! и да бы право знао, Да ѣе му се у наштампаной хартій сыръ у бакалницама замогаавати. Признаши валя, да е и штампарія отъ многога ограисала! Све я то знамъ, нешаимъ, сдободно кажемъ, често самь себи пре-