Pisma Dosіөea Obradoviča

25 веіци едва самъ преплепгь наплатіо р ни шо не бы, да се ніс едапъ^ благороднодутанъ (Господинъ Беланъ изъ Сегедина) нашао, кои е у еданпутъ опютину узео и платіо. Ову мою тужбу Ваша е речь (изобличеніе) изъ моега исцеднла пера. Самъ самь желіо, хошео и учиніо 3 али Далѣ —- жижа! Ванъ да бы ко хотео, да и я као Діогенъ торбу на леђи носимъ , у бурету да лежимъ, съ дивіимъ коренѣмъ и салатомъ да се ранимъ и на свакомъ лодне врде извору да піемъ, колико ми сердце ишше. Ево Вамъ чистосердечно мою исповѣдямъ слабость, да до такове добродѣтель» нити самъ доспео, нити ми се доспети закшева. За стіхове или прозу за Высокопожелаемо Лице, то се.хоѣе на славенски, а я у томъ нисамъ ни ркретанъ, ни окресанъ. ХвалаЖогу ! имамо у ііѣдры лгоде, Раича и Терлаича; ньима та честь и слава принадлежи. Молимъ Васъ и просимъ, недоса^уйте пи себи, пи мени съ далшимъ писанѣмъ, зато шо я садь веѣь нити коме пишемъ , нити хрѣу да пишемъ. Имамъ доста поправляйся писанія моя ученика и ученица, кои ми даю — хлѣбъ и вінорыбу и месо, и лепо пріятно обьшгалисце. Аколи ми ко узхоѣе и за то каково изобличеніе учиниши, яѣу му реѣи,као стара врана 'младомъ вранчешу : ты си сынко беда з иди ми съ врата. Желимъ Вамъ добро живити, и пожелаемо благо скоро видипт. У Бечу Окт. 30. 1799. Вашъ почитатель Д. Обрадовичь.