Pisma Dosіөea Obradoviča

27 полнява. Мужайся рода свога просвѣтителю, и кадъ ТИ е прописалъ названіе Стоиковиш. дао Стой убо, Стой непоколебимъ у твоемъ блаженомъ и свету полезномъ предпріятію и презирай неке надуше маленосши, кое за собомъ никакова неоставлдю шрага! А какобы могао о нему другомъ и помисдиши, кадъ само бацишъ погледъ на шолике Граціе, одъ кои су перве Ісшорія и Географія, кое ти умилно руке просширу и моле ше, да ій съ філософіомъ украситъ , и Сербіи и Босны покажетъ (немари, да намъ се ко посмене)} но оне ѣе то шребовати. Али кудъ самъ се я део? шшоѣе добромъ коню бичь и мамузе? Но прости нашой дружеской суешицы ; свакъ бы радъ, да совѣтъ дае, а и Бы сте не мало криви, што се я поносимъ. Айдемо садъ на другій посао. Я самъ Вамъ казао, да одлазимъ изъ Беча, а Вы ми Ніалѣте шльивовицу. Али я знамъ тое майсторія моега любезнога Ѳоме Симића, да є мени пошдѣте , и да е онъ срче и піюца, пакъ іоште и да ми се сміе. Опалила му грклянъ, ніебы му га опалила! Поздрави ми Господара Марковича и люби твоега У Тріесту Ауг: 23-ег 1802, Д. Обрадовича. П. П. Онмма, коима си обо сокровиште посветіо, честишамъ велику среѣу и сладку утѣ-