Pisma Dosіөea Obradoviča

29 томе садъ времена не пришиче} зашшо све мыслимъ о различнымъ матеріями вшоре почеше части собранія веиџїі., отъ кои самь іоче девешу совершіо главу. — Я себи ласкамъ, да ѣе Вамъ ово сочиненіе повольно быши; но кадъ увидите чадо, позна ѣете, ели отцу подобно, или залуду самъ себи похдѣбсшвуемъ. Я бы радъ, да буде лабудовой нредъ смерть баснословной подобно пѣсни. Ала ме добрый люто плати Геллертъ , кои каже, да само у пролеће депо пои славуй} а мое е, милый друже! веѣь давно прошло, и времв бы было, да у чувство дожемъ, и да се самъ себи преко мѣре не улагивамъ. Ако што! буде безъ соли и вкуса, знай добро, пріяне, да ѣе сва на іпебе кривица пасши, зашшо ѣу я свакомъ казаши, да ме е мой Со* лариѣь на ту навукао бездѣлицу, потежуѣи ме за уши, као младо прасе у бостанъ дыня и као старо магаре на младу салату. Ево Ти све чисто исповѣдамъ, нудеръ садъ гледай, како ѣешъ се опрати. Да си іоштъ у Падуи, ласно бы было, крозъ кою чиста прошиче рѣка} а у Венеціи доста ѣе ши му* чно быти з ибо самъ видитъ , какови су ка* нали. Ево ти я каза, као добаръ пріянъ, ерь не бы радъ, да ше бѣда изненада на^е н да Ти шочакъ у верло дубокій западне вагашъ. ■— За мое кньижице нове, іоште незнамъ, есу ли дознаніе • Господ. самь Паликуѣи іоште изъ Бенеціе преко Г. Драге нѣколико комада послао за нѣга, за Господ. Шакабеп шу,.