Pisma Dosіөea Obradoviča

44 XXII. Честный Брате Діаконе, Господинъ Спцрідонъ Ллексіевиііі.! , како самъ пріиміо Ваше братолюбно писмо преко оца Игумена Ефимеріа овдер питао самъ га, хоѣе ли Вамъ писати: рекао ми є, да хоѣе, такосамь и я Вами ошпнсао, и на тако къ мени Вашимъ ласкателнымъ изясненіямъ благодарю, у неизвѣстію обаче, есте ли Вы то пріймили; и ако нисше, за не осшати подъ порокомъ, къ толикой Вашей шрудолюбной учтивости, немаранъ и небрежанъ показашисе, повторавамъ Вамъ мою чувсшвителность, припознансшво и благодарность. Подобпѣ и мое миле пріятелѣ съ коимъ мене у Вашему писму съ поздравомъ обвеселявате, а именно драгога моега Ода Маку, Господина Архімандріта Савватія, Г. Косту Малешевиѣа, Г. Марка Параскеву, и Вашега Спушешесшвенника овде, Господина Марковича , всесердечно возотпоздравлямъ. При томъ некій младиѣъ пише ми изъ Шибеника, званіемъ Стефанъ Вуяновиѣъ, родомъ изъ села Ошона, каже ми, да люби науку , и иште отъ мене совѣта. Кажите му, да кадъ я съ моимъ содружиикомъ наше дѣло _у Венеціи свершимо, намѣравамо гдигодь усшановити школу} кое кадъ буде, и онъ \ то