Pisma Dosіөea Obradoviča

52 самъ съ Вами самомъ разговарао, него и съ Кимъ другимъ, и са свакимъ, буди съ кимъ, чинило ми се, да само време губимъ; пакъ садъ да мы непишеше. Были шо право было предъ свима людма на свѣту? Какво бы то пріятельство было. Докъ самь ту біо, были сте добра, блага и милостива, како залюблѣна, а садъ да ми ону грчку пѣваше пѣсну : Лы в1 ї§а, §ег вг ±еуды. Не, не! Боже сачувай! Но Вы съ Вашомъ миломъ рукомъ валя, да ми велико напишете писмо, иначе бы на Васъ жаліо, а Вы знамъ, да іпоме нисте ради. Зато было , како было, валя да ми пишете , и да ми кажете да сше здрави. Ако сте икада коме писали, тшіше и мени, аколи никоме нисте, абсолуше валя єдно да мени напишете писмо. Полюбите за мене сладко єдинога у Тріесту моега Господина дюбимога и Друга вашега и моега Драгу. А не манѣ и Вашу Маму и Папу и Анету и Маріету сестре Ваше. Мимицу й Бешннку Анешку и Анзолетицу. Да Вы мени што годь таково на овымъ странама наложите, О! какобы Васъ я радо Послутао. Поздравите ми Господу Николиѣе и ньіове у дому. Содержшпеме у доброты Вашей, кои за свагда радо остаемъ. Вашъ У Сиску Юнія 50. ,1805. благодарный Досіѳсй Обрадовп'іь,