Pisma Dosіөea Obradoviča

59 говоріо, говоріо бы са сердечнымъ одушевленіемъ. Зато можете, Дражайшій Господиие Профессоре судите, еда ли мн е нуждно было, Васъ лично познаши, пламенно любите, и высоко почишати. До скора смо были овдѣ съ ыепріяшельи окруженн и зато самъ отлагао Вама писатн и Вама на Вашемъ спрама мене искреннемъ разположенію благодарите ; садъ пакъ съ умиленіемъ употреблявамъ ову давно пожелай у прилику, да Вамъ съ топлымъ сердцемъ кажемъ, да есамь и остаемъ до конца могъ живота Вашъ почитатель , као тшо самъ и душамъ и сердцемъ Вашъ предадѣйшій пріятель. Д. Об'рсідовиіь. Г. Водномъ Андрею, бывшемъ Дірекшрру и Профессору у Карловачкой Гумназіи, XXVII. Любезный Г. Косто, Здравствуй ми! «/\.ко е и кадъ чія му драго молитва кодъ Васъ примлѣна была, нека буде и ова лоя , као кадило благовонное услышана, внушенна и исполнѣна г нека Вамъ падне на сердце као роса на троскоть й на цвеѣе , као инѣ на сѣно, и као прохладный Зефуръ , на утруђеногъ жетаоца перси ? нека Вамъ замирише у обе носдерве као печено яре мдадога Якова старому отцу Ісааку, да и Вы съ ньимъ вопіете: се воня любимаго , якожѳ воня села иси о л -