Pisma Dosіөea Obradoviča

60 полнѣла , еже благослови Богъ. Нека пронзе сва чувства твоя, п као нѣкій Електрическій огань нека се дотакне сердца твога, и нека те силомъ натера реѣи: немогу се ошреѣи, да ми се іошъ толико итте и закшева. Словомъ ни выше ни манѣ не ишшемъ отъ твое Любови, него само еданъ аковъ лена шобомъ начинѣна бермеша , да га пошалѣмъ миломъ пріятелю кодъ мора. Собранія вегци послаѣу гаи 10 і до садъ нисамъ имао времена отковати сандучине. Кадъ се састанемо, каза ѣу ти ствари нечувенне, и како ти се нисамъ за длакомъ ушопіо, предъ лицемъ райске землѣ пожелѣне, близу брега банашски ршяова. Но да бы и то было , утѣшенъ бы пошао, почемъ су ноге мое ходиле по земльи обѣтованія. До 10 или до 14 дана чекамъ овде барилце бермеша , поздравлямъ све у дому швоме, и остале добре пріятелѣ, и Есамъ Твой У Земуну Септем. 24-го 1806. искренній Досіѳей Обрадовичь Г. Константіну Стойдтчу, у Карловцы. XXVIII. Господару Стефане Гавріиловичу, любимый мой, здравствуйте! ТТ X л риличанъ е данъ данасъ великій петакъ, да Вамъ пишемъ скорбному оскорбдѣнъ. Вы