Pisma Dosіөea Obradoviča

73 гпель , онегпъ бы самь морао казапт , оіп. кадъ е наше -націе на свѣшу, таковогъ Мишропалііџа нигда имали нисмо ! —1 Милый браишо , све да ши є сладко! Ево Ти л сшпну кньигу пишемъ, да се имашъ чему веселиши, Дичити се и поносишисе, као соко вишезъ и девенша ! Да и мени срамота не буде, не держеѣи речи шіеменише. Две кравиіце съ, теочиѣи младьі, готове су и сада чекаю , Да ій пошдѣмъ миломъ пріятелю , коему самь науміо давно, Г ди но расше невенъ до колена, а босилякъ МО-МЫ до пояса ] Али валя іошъ да се напасу, да посшану и депше и деблѣ ] Нека пасу и иекъ се небрину, не бовѣ’ се сикирё, ни ножа } Сада е іошъ у земльи забрана, да се шалю краве и болоби , И са ньима теочиѣи млади, преко мѳђе у землѣ КомшШске; Еръ