Pisma Dosіөea Obradoviča

74 Ерь су іошгаѳ слабе и мртаве, зима тіъ е досадила люта. Сади ѣесе ласно изправити, сладко пасуѣ' траву детелйну, Постатн ѣе и лепте, и деблѣ, и болѣ ѣе раншп’ теочиѣе. Свакій ѣе ій радо погледати, и нек’ имъ то буде безъ урока. А кадънамъ се међе поопгворе, и свашт’ опетъ своимъ путемъ доі).е. Отудъ къ нама а отовудъ къ Бама, посла ѣу Ти краве са теоп;ы, Тако ми здрава на рамены глава, и тако ше дуго звао Братко, и лієліо да Ти е све сладко! Све Ти было здраво и весело , светао Ти пред/ дружиномъ образъ! Поздрави ми миле пріятелѣ, кои су намъ обо-? иры драги! У Београду 10. Маія 3 808. остаемъ Ти како и до сада Твой сердечный старый Обрадовочь ч Веле мени; да самь остаріо, А я старость іошше неосеѣамъ} А што самъ ти мало отетчао, Ніе чудо $ ерь самь одебляо, Ноге су ми тако оздравиле, Да бы сшигао у горицы виле, Кадъ