Pisma Dosіөea Obradoviča

75 Кпдъ годъ не бы отъ мене бѣжале, И, лъ подъ растомъ на трави заспале. Преч. Г. Софронію Лазаревичу, Игумену В. Реметскомъ. XXXVI. Любезный Брате, отче Игумне Софзроніе Великореметсий Здравствуйте! ХТише ми Вашъ комшія, мой любимый Игумевъ Светодеспошокрушедолскій, да ми Вы шилѣше на даръ два акова віна, валя да сше и разумѣли, да я имамъ у Белграду дворове, и у овима нѣкакаьъ царскій подрумъ, пакъ сте поитили, да благословите и посвешише съ вашымъ блаженым’ вінцемъ , а изъ овога се види, да е мой подрумъ нѣгда среѣанъ быо, и даће и у напредакъ среѣанъ и несшаиъ быши, и Вами честиша душа была — предъ Богомъ, кои Вы найпре и найпре мой подрум5 ублаліиспіе и прослависше. Зашто, ако ѣе и царскій подрумъ быіпи, безъ лепа у нѣму вінца, неима му никакве славе, ни пошшеня, ни на овомъ ни на комъ ши драго другомъ свету, гди годъ подрума имаде. Заняло, штае подрумъ безъ пуны бурадій? тѣло без’ очію, и очи безъ сунца и безъ свѣтила ,