Pisma iz Nemačke / Ljubomir P. Nenadović

ЉУБОМИР НЕНАДОВИЋ КАО ПУТОПИСАЦ ХхшШ

и сам да у таквим приликама неће ништа бити од његових студија, Ненадовић се опрости с Паризом, и на пролеће 1848 пође кући. Уз пут, или можда 7 нарочитом излету из Београда, он посети и Карловце: навикнут да гледа револуције, он није могао да пропусти мајску скупштину карловачку.

У Београду се најпосле скрасио. И ако несвршени ђак, он одмах — тако је то онда било јуна 1848, би постављен за професора београдске гимназије, оне исте у којој је до пре пет година учио. Колеге су му биле, поред осталих, Милан Мијатовић, отац Г. Ч. Мијатовића, и Борђе Малетић. Овај последњи мора да га је раније познавао, и да му је још као детету сладио поезију, или је бар Ненадовић читао Малетићеве песме још из малена. Кад је, три године доцније, био у Неапољу, и посетио Виргилијев гроб, он пише Малетићу 8 априла 1821%): „ти си за моје детињство био оно што је за твоје детињство теби био Виргилије“. Ненадовић је и доцније, у Шумадинци, бранио и славио свога старијега пријатеља. Те исте 1848 године, Ненадовић би изабран за редовног члана Друштва Српске Словесности, а у јануару 1850 поста члан новоосноване школске комисије. Он се одмах активно баци на књижевност. Песме је и даље слао листовима. Његова Славенска Вила изађе 1849; она имаде велики успех, и би исте године прештампана латиницом. Исте године изађе и његов превод Ламнеове Камариле. Слободоуман у Славенској вили, он је то још више у преводу овог антиројалистичког памфлета, саркастичне визије против краљевства уопште; католик Ламне нагло је постао антилегитимист и „једним скоком пао из апсолутизма у демагогију“. Још је у тој истој години Ненадовић издао своје Песме, што је донекле била смелост учинити кад се Бранко већ пре тога јавио. Идуће, 1850, године, он је тако исто активан. Преводи једну драму о Наполеону од

#) Ово неиздато писмо Ненадовићево љубазно су ми

дали на преглед Г. Петар, академик, и Г. Иван, ђенерал, браћа Павловићи, чија је својина.