Pisma iz Nemačke / Ljubomir P. Nenadović

ХХУШ ПАВЛЕ ПОПОВИЋ

као центром интереса, Писма из Италије достижу и објективност коју никоја раније нису имала.

Ненадовић је врло добро учинио што је у опис Помпеје унео Плинијев опис ерупције Везува. Плиније млађи је „творац нашег фељетона у облику писма“; има модерних црта у њему. Нарочито му је тај опис добар. У једном врло бриљантном и ученом чланку енглеског 7ромесечног Прегледа од прошле године, познати научник Сер Џемс Фрезер препричао је тај опис на дугачко и широко. На жалост, Ненадовић је Плинија слабо превео, сигурно не с оригинала, и са недозвољеним слободама. Плиније је писао два писма о овом догађају Тациту историку: једно где говори о свом ујаку, и друго где говори о себи, а Ненадовић их је сажео у једно, боље рећи помешао.

Наравно, данас, после више о1 седамдесет година од како је Ненадовић посетио Италију, и нарочито после ових седамдесет година кад се култура Србије дигла несравњено високо, његово познавање Италије, њених старина и знаменитости, изгледа архаично. Он није ни мало вођ по Италији, данас; он то може бити само још за децу. Он је далеко од тога да буде Буркхарт, Стендал, Тен или бар Палеолог. То је јасно, и на то не треба трошити више речи. Довољно је подсетити шта и како говори о уметности, како ни једног од старих папа не помиње ни по имену, како сумарну историју Рима даје у десетој глави. Ненадовић је сам, и још онда, знао ту своју слабост. У поменутом приватном писму из Неапоља, он се, при посети галерија и музеја, сећа београдског живописца Аврамовића: „свагда ми је врло жао што није он место мене, који би овуда с већом ползом путовао, или бар да су ми његове очи“. С том његовом архаичношћу слаже сеи околност да је доста ствари промењено од ондашње Италије. Бурбонски музеј у Неапољу зове се данас: Мизео Магтола!е; Уга То!едо постала је Ма Кота; на Везув се сад иде Куковом жељезницом; ни један вођ ни чувар у Помпеју не зна вам данас рећи где је Саза де! ргтаре а! Моптгепеото.

Ре фи знатан