Pisma iz Nemačke / Ljubomir P. Nenadović

У ПЕШ ИН ПАВЛЕ ПОПОВИЋ

је донекле наставак њихов. Две целе главе (ХИ и ХИМ) посвећене- су Његошу; у осталима су анегдоте сличне онима о свити Његошевој у Италији. Уз то, она је, у неколико, 50 роду оних путописних есеја каква су Писма из Немачке. То је иста серија проматрања једнога плоата тамо Немаџа, овде Прногораца; само овде писац боље познаје свој предмет, и третира га потпуно, не делимично као тамо. Ту је цела карактеристика црногорског племена: психологија његова, историске црте, географске, фолк= лор: Опште је мишљење да је та карактеристика сувише оптимистичка, и то је у главном тачно; ваља ипак приметити да овде онде има извесне ироније која тај оптимизам ублажава. Стилски је ова књига најбоља међу свима Ненадовићевим. Оне стилске особине Ненадовићеве које смо у прошлој

глави истицали, — паралелизам, антитезе, изразито казивање, концизност, живописно шаренило анегдота, музика фразе — ми их нарочито у овој књизи

налазимо. Нема, међутим, вулгарности да квари књигу, нити комике на силу. Све је држано у једном лепом тону, и хумор, у колико га има, отменији је. Има пуно лепих параграфа и глава које се из двајају као засебне целине. Го су главе о РЕКЕ ТОНЕ — овде и врло добра силуета Симе Милутиновића —>- одбрана српског народног поноса коју чини „један из нашег друштва“ (вероватно сам писац) у разговору с неким холандским путником, у це“ тињској локанди (ХН глава); изванредно леп опис пута у Скадар на једном малом пароброду, хумористичан у роду онога с непознатим другаром од Визбадена до Касела у Шислима из Немачке, п још бољи (ХМ глава); и тако даље.

УН.

_Свакоме који је читао целокупна дела Ненадовиђева јасно је да су путописи-и путописни огледи најбоља дела његова. Поезија његова дубоко је испод њих. У "њој су понекад опраие. ствари. У песми Песник пи перо он каже: + -

ј 5 | | | || - –