Plamen života

PENJEMO SE NA TREBEVIĆ

Moj mali prijatelj i ja peli smo se korak po korak na Trebević. Letnje jutro je bilo divno. Što smo se više peli, pogled na Sarajevo je bivao sve lepši, trag Miljacke sve jasniji. Na po puta zastadosmo, skinusmo rance s leđa i sedosmo u hlad jednog hrasta. Gledali smo jedinstveni prizor grada u kome su se sastali Istok i Zapad.

— Trebević je visok nešto oko 1.600 metara, — rekoh svome mladome saputniku. — Triglav, najviši vrh Jugoslavije, diže se iznad 2.800 metara. Najviši vrh Alpa je Monblan, oko 4.800 metara, a najviši vrh na zemlji je u Aziji, na Himalajima: to je Mont Everest, koji dostiže gotovo 9.000 metara. Strahovita je to visina! Znaš da su tek nedavno neustrašivi ljudi uz nečuvene napore i smrtne opasnosti uspeli kročiti na taj vrh. Velika je to visina, devet kilometara. U dužini pak, devet kilometara nije gotovo ništa. To je kao od Sarajeva na pola puta do Pala, a to se može prevaliti, šetajući, za ciglo dva sata. Mnogo je teže ići u visinu nego u širinu.

I najveće planine su neznatne neravnine, ako se uporede s veličinom Zemlje. Zemljin prečnik iznosi 12.750 kilometara. Šta su prema tome onih 9 kilometara najvećeg vrha zemaljskog! Gotovo ništa. To ćeš najbolje videti na ovome primeru.

Zamisli da imaš jedan globus čiji je prečnik jedan metar. Izvesno imate globus u vašoj školi. To je velika lopta na kojoj je ucrtano kopno i more. Vaš globus sigurno nije tako veliki, njegov prečnik je mnogo manji od jednog metra. Ali zamislimo veliki globus od jednog metra prečnika. Na njemu bi i najveći vrh na Zemlji bio pretstavljen neravninom jedva nešto

35