Plemeniti minerali i drago kamenje

УВОД

У свима вековима, на најнижем и највишем ступњу цивилизације, човек је волео да се кити и украшава, јер има урођену наклоност за лепим. Објекте којим ће се китити и украсити налазио је у биљном, животињском и минералном царству, а према ступњу културе и развићу укуса употребљавао их је онакве какви су у природи створени, или их је вештачки дотеривао и тим начином повећавао њихову лепоту и драж. У преисторискоме добу човек је, у овоме погледу, радио што и данас ради: само се онда китио зубима медведа и огрлицама од пробушених шљункова; данас, ривиерама сјајнога диаманта и низама нежнога бисера. Укус за лепим постојао је код људи у свима временима, само се појам о лепоме мењао са цивилизацијом њиховом.

Искуство стечено кроз векове показало је, да се најлепши и најпостојанији предмети за наките налазе међу творевинама минералног царства. Одбирањем у току дугог времена запажено је, да се као накит могу употребити само извесни минерали, чије особине на први поглед изазивају у човеку утисак лепога. Те су особине, одмах да кажемо, лепа боја, односно потпуна безбојност, и жива сјајност минерала, уз које иду још и велика тврдина, бистрина масе и моћ преламања светлосних зракова. Обдарени особинама које „други немају, ови се минерали тим самим одбирају и издвајају од осталих, чинећи групу племенитих минерала. Један племенити минерал, вештачки исечен и углачан, назива се драгим каменом.