Plemeniti minerali i drago kamenje

226 САВА УРОШЕВИЋ

»

За љубичасте и отворено зелене апатите наводе се локалности: Киребинск, близу Мијаска (Урал) И Еренфридерсдорф, у Саксонској;

За отворено-жуте: тиролски Алпи, у талкшисту;

За затворено-зелене (такозвани мороксит); Канада, Слуђанка, Арендал (Норвешка) и тд.;

За небесно-плаве: Аустралија.

Особито су лепи: зелени, ружичасти и љубичасти апатити из Монт Апатит, у држави Мате (Сев. Америка).

Од свих ових вариетета, нарочито од мороксита канађанског, израђују се накити, не тако велике цене.

За разликовање апатита од других минерала сличне боје служе тврдина и специфична тежина.

ЋИЛИБАР

Ћилибар (Сукцинит) је минерал органског порекла. Он се у једној од ранијих геолошких периода у терциеру) лучио из четинара Рапиз Зисепег и лр. као смола, која се, покривена слојевима познијег стварања, очувала до данас у свежим или: вишемање. промењеним масама. Слично осталим остацима органског порекла, које налазимо у слојевима коре земљине као фосиле, и ћилибар се може смасматрати као фосилна смола.

Као и свака друга смола, ћилибар је образован од угљеника, водоника и кисеоника у таквим пропорцијама, да му формула СлоН:6ео одговара хемиском саставу. Наравно, и у најчистијим масама налази се увек нешто мало (/5%) страних неорганских пргмеса, међу којима је најчешћи сумпор. Ћилибар је у води нерастворљив; у алкохолу се раствара нешто мало, и то после дужег утицаја на крупније комадиће његове. Ситан прах ћилибара раствара се потпуно и у хладној сумпорној киселини.

Загрејан, ћилибар омекша, надима се и одаје карактеристичан, пријатан мирис. На температури