Plemeniti minerali i drago kamenje

230 САВА УРОШЕВИЋ

од пркродних продуката који су слични ћилибару, или од вештачки припремљеног материала. Да би се избегло такво потурање, ваља водити рачуна о извесним карактеристичним одликама ћилибара. Тако, на пример, код примерака ћилибара који су мутне, облаковите масе, поједини тонови жуте боје су тако јасни и чисти, и тако потпуно и хармоничко прелазе једни у друге, да је имитовање у овом погледу немогућно извести. — Стаклене имитацг је разликују се од ћилибара тврдином, специфичном тежином, преломом и тиме што се при додиру прстима осећају хладне. — Од целулоида израђене ћилибарске имитације („атбге апбаџе“) разликују се по томе: што су ливене у калупима, а нису сечезе или рађене руком на вретену; што се мутни и бистри делови масе смењују пругасто, појав врло редак код ћилибара, и што се мутне и бистре пруге оштро граниче, док су ови прелази код ћилибара увек врло поступни; што се целулоид трењем скоро нимало не електрише, а при том развија јак мирис камфора; што целулоид сечен ножем даје опиљке, док се ћилибар троши у прах; што ови опиљци сагоре скоро експлозивно јасним пламеном, док ћилибар гори мирно димљивим пламеном и развија карактеру стични ћилибарски мирис. — Најзад, од других сличних смола ћилибар се раликује: што је теже топљизв, тврђи, слабо растворљиву алкохолу и што сагоргвајући даје карактеристичан мирис.

Амброид (пресовани ћилибар) је прави ћилибгр у погледу материје, али је добивен у крупним комадима на тај начин, што је велики број ситнех комада ћилибара под великим притиском (8000—10000 атмосфера) и на вишој температури (1707—2009С.) сливен у једну једноставну масу. Амброид се може разликовити од прифодног ћилибара посматрајући у микроскопу ситне мехуриће који су тако чести у маси овог минерала: ови су у амброиду згњечени и рачвасти, док су у природном комаду округласти.