Plemeniti minerali i drago kamenje

ПЛЕМЕНИТИ МИНЕРАЛИ И ДРАГО КАМЕЊЕ 15

од битних услова њихове драгоцености, нарочито код диаманта, јер с њом напоредо иду чистоћа масе и сјајност камена.

Сјајност. — Када зраци светлости у своме простирању кроз ваздух наиђу на глатку површину _једног минерала, онда ће се један део светлости одбити са те површине, а други део биће апсорбован, евентуално, пропуштен кроз масу поново у ваздух. Ова одбијена светлост чини, да је површина минерала више -мање сјајна. Сјајност се може повећати и придоласком оних зракова, који су били продрли у минералну масу, али се отуда поново враћају и придружују одбијеним зрацима.

Посматрајући углачане површине разних минерала видимо, да су неке више, друге мање сјајне, т. Ј. да једне одбијају већу, друге мању количину светлости. Отуда се код минерала могу разликовати разни степени сјајности. За оне у чијим се глатким површинама огледају предмети као у огледалу, каже се да имају врло живу сјајност или да су јако сјајни; ако би овакви ликови били још довољно јасни, али не и тако оштри, онда се каже да је минерал сјајан; слабо сјајан је минерал који даје нејасне и расплинуте ликове; светлуцав је, када само поједине честице с површине одбијају светлост; најзад, каже се да је минерал таман, кад му углачана површина не одбија ни најмањи део светлости.

Утисак који посматрач добија, посматрајући сјајне површине минерала, наводи га да упоређује сјајност минерала са сјајношћу познатих му предмета из свакодневног живота. На тај начин разликују се разне врсте сјајности. Такве су:

Металична сјајност жива сјајност углачаних металних површина, какву видимо, поглавито, код многих металичних минерала непровидне масе. Стакласта сјајност је, обрнуто горњој, сјајност неметаличних минерала провидне масе. Живу стакласту сјајност показује највећи број племенитих минерала, као: рубин, сафир, смарагд, топаз, аметист и др.