Plemeniti minerali i drago kamenje

а

ПЛЕМЕНИТИ МИНЕРАЛИ И ДРАГО КАМЕЊЕ 21

т.ј. све је веће одстојање између црвене и љубичасте боје у спектру. Две призме награђене од два разна минерала неједнаког индекса преламања, даће, при истим условима, „спектре разне дужине; дужи ће бити спектар минерала чија је расипна моћ већа. У Физици се расипна моћ једнога тела представља бројном разликом између индекса преламања љубичастих и индекса преламања црвених зракова његовог спектра. На пример, индекс преламања обичног стакла за црвене зраке износи 1,524, за љубичасте зраке 1,545, и, према томе, расипна моћ обичног стакла износи 0,021.

Сви ови оптички појави: преламање светлости, тотална рефлексија и расипање светлости имају нарочити значај за сјајност једног драгог камена. Идекс преламања је од утицаја на друга два појава: на тоталну рефлексију и расипање светлости. Што је већи индекс преламања минерадне масе, већи се део светлости тотално рефлектује, јер овај појав наступа већ код зракова чији је угао ! (грачнана вредност његова) мали, на пример, код диаманта наступа почевши од момента када угао 1! постане 24724'. Исто тако, што је већи индекс преламања једног драгог камена, у толико је већа његова расипна моћ, јер су поједине боје тада више размакнуте и у мањој се мери поклапају међу собом. Међу племенитим минералима диамант има највећи индекс преламања, п = 2,436, и с тога је његова расипна моћ највећа: 2,465 — 2,407 = 0,058. Раније смо видели, да је расипна моћ обичног стакла 0,021, дакле двапут мања од расипне моћи диаманта, и с тога ће једна стаклена призма дати двапут краћи спектар, но иста таква призма диаманта. Црвена светлост биће у диамантовом спектру двапут више удаљена од љубичасте — а то исто важи и за остале боје — но у спек- | тру стаклене призме. Враћајући се из диаманта, после вишекратне тоталне рефлексије, поједине боје спектра биће разговетно раздвојене, што неће бити у истој мери случај код стакла, нити код драгог камена чије је расипање светлости приближно јед-