Podgorac

б сСТодгорац,

16. септембар 1998.

ПОДЛИСТ ПРЕДШКОЛСКЕ И ШКОЛСКЕ ОМЛАДИНЕ ПОДГОРИНЕ

Почела је нова школска година

ДОБРО ДОШЛИ ПРВАЦИ

Основна школа “Браћа

Недић“ са матичном школом у Осечини и ФИО у Баставу, Белотићу, Горњем Црниљеву, Драгијевици, Комирићу, Лопатњу, Остружњу, Плушцу и Сирдији ове школске године отворила је своја велика врата за 113 ђака - првака. Ако се вратимо уназад пет година, када је у ову школу уписано 110 првака, можемо да се “тешимо" - број је порастао за три ђака, али ако се вратимо десет година уназад када је уписано 147 првака, видимо да број деце у нашој ошштини знатно опада, што је веома забрињавајуће.

Пре поласка у школу вршено је испитивање дечјег предзнања и њихова педагошко-психолошка зрелост (за полазак у први разред основне школе.). На основу добијених резултата, можемо рећи да је велики број деце добро припремљен за полазак у школу, што показује и

Њен СЕ

им МА с

За 2

МЕСЕЧИНА

Месец сија

звезда трепери

Срце да лута светом пожели...

Биљана Даниловић, УМ1,

ОСЕЧИНА

У Наше место Осечина чињеница да је велика већина деце

показала веома висок или висок ниво педагошко-психолошке зрелости (за полазак у први разред основне школе.) Поред велике заинтересованости и ангажованости родитеља у припреми деце (за полазак у школу), за такав успех сигурно треба захвалити предшколској установи, која ради током читаве године са децом предшколског узраста, а она се налази у саставу дечјег вртића “Лане" у Осечини.

Надамо се да ће наши прваци у школском раду и животу потврдити ове високе резултате и постати добри и вредни ученици, другови, људи, који ће (као такви) допринети развоју и бољем животу, како нашој општини, тако и друштву уопште.

Драги прваци, срећан вам почетак!

Ружа Томић, школски педагог

лепо је ко месечина. Лепо је ко вила бајна

ко у ноћи звезда сјајна.

Усред лепе те долине

усред родне Подгорине развио се наш леп град као неки диван сад.

Осечина, мало место на Балкану биће престо јер ту је разно цвеће ту свака птица слеће.

Зато из ње порука је свима: Поздравља вас Осечина. Иван Петровић, УД

Најлепша успомена из основне школе (репортажа)

ФРУШКА ГОРА

Стихови “од колевке па до гроба, најлешпе је ђачко доба“, свима су добро познати. И, заиста, сваки човек понесе из школе по неку лепу успомену која остаје за цео живот. Једна таква успомена за мене је посета Фрушкој гори и околини.

Ова посета изведена је у оквиру екскурзије у петом разреду, када смо поред Фрушке горе обишли још многа места у Војводини. Из Осечине смо кренули нешто пре седам часова, тако да смо, преко Цера, Лознице, Јарка и Руме, стигли у Ириг око тоћ Ириг је мало место у Срему, са стрмим и уским улицама, од којег почињу обронци Фрушке горе. Пошто смо прошли викенд-насеље крај Ирига, почео је успон са бројним кривинама. Око нас, са свих страна била је шума, густа, зелена, обасјана летњим сунцем. Најзад смо стигли на Иришки венац, најпознатији превој на Фрушкој гори, висок 493 метра, са кога се пружа диван поглед на пространу сремску равницу, из које би и дугме, да се баци, поникло; на лењи Дунав; на родне винограде и воћњаке расуте по обронцима планине. Са Венца воде три пута: десно - према Црвеном Чоту (највишем врху Фрушке горе, високом 539м), лево ка Змајевцу, и пут који се спушта

Долазимо у Петроварадин. Тврђава нас је импресионирала. Поглед на Дунав и Нови Сад, Војни музеј, Сахат кула, надалеко чувени и још неиспитани ходници све нас је то одушевило. И док се сунце огледало на мирној површини успаване реке,

према Новом Саду и којим смо ми наставили даље.

наставили смо пут према Сремским Карловцима и Стражилову. Карловци су такође прелепо место: ту се налази Богословија и многи културноисторијски споменици, а изнад њих, на Отражилову, гроб Бранка Радичевића. Путовали смо даље док је иза нас остајала Фрушка гора, поносита и прелепа, да вечно, као лађа, плови непрегледним морем војвођанске равнице... Драган Миличић, ученик УП разреда школске 1997/98. год.