Podgorac
31. децембар 1998.
У години јубилеја
"Иза штита поезије": Десанка - катарза - моћ речи
Кад се говори о Десанки и њеној поезији. увек је присутна бојазан од изношења већ познатих ставова и оцена. Па ипак, остаје једно недовољњно познато и истражено подручје, које, чини ми се, заслужује већу пажњу. У питању је медицински аспект практичног деловања Десанкине поезије. Резултате истраживања на ову тему објавили су 1974. године Радојка и Миломир Ристић, који су више од десет година пратили утицај ове поезије на амбулантне и хоспитализоване болеснике. Највећи број испитиваних с боловали су — од реуматских, кардио-васкуларних и дигестивних обољења; били су различитог нивоа образовања и година старости. Код већине болесника запажена је појава позитивних емоција, ста-
билизација психо-физичког стања, регулисање сна, повећање апетита, налажење
смисла живота, умањен је страх од смрти, итд. Аутори испитивања закључују да би "медицина требало да има више слуха за поезију као што је поезија Десанке Максимовић".
Проблем тражења живота и превазилажења трагичног осећања живота, који проистиче из човекове свести о коначности и жеље за вечношћу, заједнички је проблем митологије, религије, филозофије и уметности.
смисла
Познати су многи филозофски покушаји оправдања смрти засновани на разуму ни логици. Митологија и религија заснивају се, мање-више, на логици парадокса и апсурда. Истине. па и заблуде и илузије које нам саопштава "уметност, делују непосредно и, пре свега, на емоције и тек, накнадно, на разум. У томе је лепота и снага уметности. Отуда н Десанкина поезија, као што показују наведена истраживања има способност да "прочишћава" и лечи. Филозофија и религија то. углавном, не могу.
Вршена су истраживања деловања других форми креативног рада, посебне музичке и ликовне уметности на психофизичка стања. било да је у питању акт стварања или акт примања уметничког дела. Сада нас интересује само деловање поезије, дакле. уметности речи, и то не било које поезије, већ Десанкине поезије. Зашто баш њене поезије) Из којих то разлога, уметничких или вануметничких, њена реч има моћ, снагу и способност да лечи Делују ли њени стихови садржајем који износе или лепотом и снагом форме у којој су уобличени7
Много је Десанкиних стихова који говоре о пролазности и трагичности живота, о "станицама бола": "човек прође тек
ПОЕЗИЈА КОЈА ЛЕЧИ
што закорачи", "земља јесмо/ Остало су све привиди'. (Немам више времена), И други песници певају о истим проблемима, али нас њихови стихови остављају равнодушним ни разочараним. згроженим И загађеним. обесхрабреним и слеђеним. Не сви, наравно. Мада нам Десанкине песме често саопштавају сурове истине о животу, у њима постоји, нешто
ванвременско, бесконачно. "божанско" што омогућава сагледавање правог смисла.
што буди наду и оптимизам, што омогућава "катарзу". Шта је то "нешто" Одговор може дати само филозофско-естетска анализа, разгртање оних силних слојева самог уметничког акта и односа стваралац-прималац што не искључује потребу књижевних, социолошких, психолошких и других анализа и истраживања.
Лично верујем да се моћ Десанкиних стихова налази у идеалном односу форме и
садржаја, да је то "нешто" што чини могућим постизање душевног спокојства, ако већ за срећу и блаженство нисмо предодређени. Ту моћ поседује свако уметничко дело, истинско уметничко дело. Не кажем велико уметничко дело, јер уметност је или велика или није уметност.
Олга ИВАНОВИЋ
ООСС ООСС ООСС ОСС ОС СССР С ОР И И ИРИНУ
ДОБРО ЈУТРО! ХРИСТОС СЕ РОДИ!
Ујутру рано - пре сванућа,
када мајка чесницу у шпорет стави,
отац у шталу крене домаћински, с капом на глави.
'/Обичај који нас кроз векове води/.
У штали побожно капу скине, овцама и крави наздрави:
"Добро јутро! Христос се роди!"
Док мајка свећу савијену пали
за берићет, да штала јечи од блеке јагањаца,
рике телади и кућа од дечијег плача,
сипајући кукуруз обилно - обичаја ради,
Из обора искаче овца најјача.
Сама себе одабрала за положајника. Прекривена губером, уз помоћ оца, ватру наложену бадњаком џара.
То ми је и дан-данас најлешша слика. Ја и сестра љубимо збуњену овцу,
мајка побожно набраја:
"Колико варница, толико среће,
љубави и здравља".
Одавно празна је очева штала, отац ми једва са штапом ходи. Ми расути по белом свету.
За Божић софре нам, Богу хвала,
препуне берићета и дара.
Ујутро рано у слушалици телефона, очев глас,
дрхти, ал" годи:
"Добро јутро, сине! И Христос се роди".
Милан ИВАНОВИЋ
СРЕЋНА НОВА ГОДИНА и БОЖИЋНИ ПРАЗНИЦИ РЕДАКЦИЈА ЛИСТА "Лодеорац,
ОСЕЧИНА ПОД СНЕГОМ (
15
СПодгорац,
Радивој Тимотић
ОБНАВЉАЊЕ
"Грава нестаје данима
сан ноћни цвета године сан прекраћује истином сан јер камен учи
на живот
на трагове
руже времена цветају заборав
Излази нгра боја времена враћају птице гранама сјај ноћ гаси жабама сребро река непролазна је само дрека 1963. (Из Збирке: "Тихо пред вра-
тима“. објављене 1995. г.)
бео нео ее о а не ве а зе ево е ва во а оазе на
КУТАК ЗА ПЕСНИКЕ АМАТЕРЕ
ТУЖНА НОВОГОДИШЊА ПЕСМА
оое бон оооооеоеоооо ве ооооео ове оеовееоое вео ое ове вео ено ње нове вео
Још се добро сећам. мада сам мали,
сиромашне кућице и звезди место крова.
Туђи домови су на кестен мирисали
испуњени срећом празничних дарова.
Питао сам оца да ми купи јелку,
ал' он ме је само бело погледао,
сав зарађени новац је трошио на пиће
о дечијим радостима ништа није знао.
Нова година је куцала на врата снег је попунио и најмање рупе, ронио сам сузе као пахуљице јер моји нису могли јелку да ми купе.
Бранко СТАНИШИЋ
"о. ос «о «ос еове сео сове ове ње»