Podgorac

30. јануар 1999.

ПЛодторац, (7

КИД

ПРИ В ЛАСТОИ ТУ ПРЕ ИКО ЛИОКО МИК ЈЛКСКЛ ОМА ИЕ, ТО ОРО ИЕ

к22

ПОВЕО а 605 СВЕТИ САВО

суде

о доо вон вон 6о605055 5

Опрости нам! Заборави - што заборависмо! Разуми - што не разумесмо! Стиди се - што се стидисмо!

–

~ Плаши се - што се плашисмо!2

5 з

5 | за

5 Гледај - прогледасмо! 5

5 Знај - сазнасмо! 5

| |

~ Поноси се - поносимо се! а

5 Живи - живећемо! |

с - 25 2:

~ Нада ВЕЛИМИРОВИЋ 2 ара оаоеоновроноЕ ара НОВОВ ОВ ОВО 00000

НАВАЛИ, НАРОДЕ, КОД МАЈСТОР ЂОЛА!

Сваки лобар мајстор је "доктор свог

заната | за нски рад потребан је таленат, а пре свега воља и љубав. Ја баш и нисам неки мајстор за аутомобиле. у ствари још

увек учим. [ек сам понепто научио.

Прва поправка у сам показао своје мајсторство јс мењање манжетне.

Прво се шрафови на точку попусте крстастим кључем. а затим се ауто помоћу дизалице диже па Кад се ауто подигне на пањићс. точак се скида и помоћу гедоре олврћу се шрафови који везују раме точка. полуосовину и амортизер. Полуосовина се полако извлачи из главе мотора. На врху се налази прстенасти осигурач. такозвани _ "зегеров прстен“, који се скида да бисмо лагере са дела осовине који је убачен у главу мотора. скинули ин променили манжетну. "Зегеров прстен“ се скида најлакше "зегеровим клештима" и уз малу помоћ шрафцигера. Уколико не поседујете ова клешта. потребно је уложити више труда и наџора и прстен скинути са два трафцигера. Пошто је манжетна од гуме. њу треба скинути · шрафцигером. Пре постављања нове манжетне треба је подмазати таватном машћу. Полако је треба навући и ставити у лежиште. Треба вратити лагере и осигурач и убацити их у главу мотора. Шрафове од амортизера и рамена треба заврнути и тако повезати полуосовину са точком. Точак се ставља и шрафови се мало дотегну. Ауто полако спустимо дизалицом на земљу. Када се ауто спусти, шрафови се затегну јако и посао је готов.

Мењање манжетне и није баш неки тежак посао, али основне ствари у вези с кваровима треба познавати. јер то пиком неће нашкодити, већ само може помоћи у разним ситуацијама.

којој

пањиће

Ђорђе НЕДЕЉКОВИЋ

МОЈ НАЗДРАЖИ КУТАК

Из пространог дворишта, уз широке степенице, пење се на таван. Када се отворе _ старинска врата, на брзину

склепана од грубих дасака. неки пријатан. топао ваздух.

Како се уђе, у очи упада огњиште за сушење меса саграђено слагањем блокова.

Лево од врата стоји једна празна дрвена каца, сећајући се старих времена када је била пуна комине. Она је прекривена даском и на њу је бака наслагала своју збирку вретена. која су некада давно била веселе чигре обмотане вуном док се данас само друже са жишком.

Када се пређе преко дасака које су наслагане иза каце, дође се до једне врло "паметне: кутије која садржи неке непотребне ситнице и старе. врло поучне књиге које волим да прелиставам. Поред ње се налази једна полица где је окачен стари цегер који као ратник сломљених костију прича како је ратова против вре-

запухне те

мена ин тежине поврћа које је носио из баште. Поред њега је његова дугуљаста другарица преслица која је после километара испредепе вуне најзад у пензији.

Поред подних плочица. на најудаљенијем и најтајновитијем углу тавана, налазе се два покварена бицикла. дрвени сандук у коме је одгајано неколико генерација пилића, дубак који смо ја и брат користили док нисмо проходали. и колица у којима се моја сестра од тетке, Ана, возала када је била беба. Одмах поред сувог кукуруза који се налази у близини описаног угла, на десној страни врата. налази се стара обућа као сведок протекле моде и времена.

Испред ње, код огњишта, налази се неколико квргавих и намргођених пањева који служе за ложење ватре

Иван ПЕТРОВИЋ

ЧОВЕК СЕ УЧИ НА ГРЕШКАМА

Свако од нас је у животу направио неку грешку. због које се можда и данас каје. Сећам се, требало ми је доста времена да наговорим

оца да направимо

кућицу за пса Џекако је пристао,

припремио је материјал и _ изградња је почела“. Све је ишло по плану, кућица је, колико се сећам, била баш онаква какву сам је замишљала. Била сам срећна. Ишла сам у трећи разред и обожавала сам животиње, а нарочито тог пса који је био код мене скоро годину дана. Био је веома паметан и сви су га волели. Свега тога сам се сећала док сам посматрала кућицу. Тата је погледао на сат и рекао да је време да крене на посао, ин да ће кров на кућици бити завршен сутра. Била сам јако нестрпљива тако да сам сама узела чекић да, као, сама то довршим, а у ствари, када сам једном ударила по дасци, даска је пукла и пола кућице се распало. Било ми је жао, устала сам са столице, погледала шупу у којој је куче спавало, а затим даске које су стајале на земљи једна преко друге, без наде да ће моћи да се поново Била – сам сам

склопе. свесна да

погрешила, али из тога сам много и научила. Не мешам се више тамо где сам сигурна да нећу успети. А, Нестор (пас) је и ту зиму презимио у својој старој шупи.

Драгана АЛЕКСИЋ