Podgorac
12
СТодсораи,
Са КУД "Крушик-Пластика" по Аустрији и Немачкој
Само неколико дана прећ поласка, дуго ишчекивана турнеја КУД "Крушик- | Пластика по Аустрији иф| Немачкој изгледала је као!
неостварени сан. А онда, осван- 1
уо је и тај 26. јануар, дан када | |је сан почео да бива стварност. ||
Пошли су млади фолклорци на | пут дуг 4.000 км и не слутећи | да ће им на њему све бити! тако лепо и не-стварно, готово ! као најлепши сан који су сањали.
После 17 сати путовања, око поноћи 26. јануара, стигло се на прву станицу далеког пута, у један од најлешпих градова света Беч, или како Аустријанци кажу УУлеп.
Предиван дочек наших људи који живе и раде у Бечу био је само најава свега што ће у следећим градовима доживљавати. Боравак у Бечу искоришћен
На градском тргу у Минхену
је за присуство Светосавској литургији која је била посебан
брета рта от
, ћ ћ ћ ћ 1 ћ ћ ' | Факсимил из Вести
Оно што сам видео дирну- ! Лекција православља
ЕХ, ДА ЈЕ ВАЗДАН СПОЈЕНО
# М кренуше Срби (и верници) из свог родног краја да обиђу
ло ме до самог срца, био је то један од најрадоснијих дана у мојој свештеничкој служби. Ваш фолклор је у врхунцу н сигурно један од ансамбала који може да репрезентује не само фолклор Подгорине већи целе Србије.
Пут је даље младе уметнике водио у Немачку.
Посећена су четири града и у свима одржани концерти: Минхен, Дизелдорф, Вупертал и Хановер. Садржај, отприлике, следећи:
Дирљиви сусрети са нашим људима, изузетна добродошлица од домаћина код којих се коначило, масовно присуство концертима (у Дизелдорфу чак 1.000) и опште одушевљење игром, песмом и музиком коју су им пружили чланови КУД-а. Свему овом у прилог најбоље говоре речи председника Црквене ошштине из Хановера:
-Ми се радујемо да сте са
доживљај, и за обилазак неких нама, песма н нгра ових многобројних знаменитости младића и девојака била је овог дивног града: опере. кате- толико лепа да је разгалила драле, парламента, споменика наша срца, наше душе. У овим
Моцарту, градске библиотеке.
Нажалост, мало времена, а много изазова, али пут је водио даље, ка следећој станициЛинцу. Организатор турнеје била је Српска православна црква, а домаћин у Линцу свештеник Драган Мићић, који је из нашег краја, из Коњуше.
Дочек опет за причу, а увече и први наступ. Концерт дуг два сата који је одушевио присутну публику. Свештеник Мићић пренео је своје утиске о концерту:
тмурним данима донели сте нам сунца из отаџбине.
Уз ове лепе речи остао је жал домаћина у свим градовима што се не остаје дуже и искрен позив за поновни долазак.
Много, много лепог видело се и доживело у тих десетак дана, а ошшти утисак свих учесника могао би се можда најлешше сажети у речима једног од њих:
Турнеја је успела, хоћемо бис! Дај Боже!
своје земљаке у туђини
На овом кратком путовању кроз Аустрију ни Немачку и боравећи у домовима наших земљака, могли смо се уверити да српско гостопримство и великодушност може да дише и на нема-
Мека
. дневних новина на српском језику, које излазе у Франкфурту
здања (пре изградње храма у Хановеру служба се вршила на отвореном), деца им похађају веронауку (наше предаваче плаћају Немци јер је православље признато), ту они
чком — ваздуху. Њихов начин
живота неко је већ упознао, неко је имао неко мишљење, али, углавном се то зна: много рада и економисања зарад сигурне егзистенције, а онда, са обезбеђеном пензијомкући. "Овде нам је добро, а тамо (у Отаџбини) је лепо", кажу. Ех, кад би се човеку дало да му то буде ваздан спојено! А како су наши Срби тамо измирили дух и материју! Једноставно, лепо, срећно и спасоносно: сетили се св. Саве. Зборишта су им наши храмови, Удуховне тврђаве“ које их бране од губитка идентитета. Ту се они редовно окупљају, учествују на литургијама (на Савиндан у Бечу су чак сви присутни певали), тамо где није било храмова годинама су, ангажовањем свих, скупљали средства и подигнута су дивна
чувају свој језик, негују обичаје, славе славу, госте и пред-
ставнике с других вера, а православље им узвраћа: испуњени љубављу, обожени
причешћем, истрајавају, а нису заборавили ни своје, стално им
помажући.
А ми, некако све побркали: прилазимо злу ради опстанка, уместо добру ни љубави ради спасења, не поштујемо, а хоћемо да будемо поштовани, постајемо _ лаждаје – уместо љубитељи истине, пуштамо гладне да гладују, изгубљене да тумарају, паметне да лудују (и обрнуто). ..
Милан СИМИЋ
сене
%