Podgorac

ПЛ одтораи,

СП рфат

25. фебруар 1999.

Прича

КЉУЧ ОД РАЈА ЗА ВРАТА ПАКЛА

(Живан Ј. ГРУЈИЧИЋ)

Имала је деветнаест година и звала се Ивона. Београдско дете. свршени гимназијалац. пропали студент. неизлечиви паркоман у омамљујућем свету испрекиданих. нејасних одблесака. илузија. застрашујућих у односу на свет реалности из којег је бежала. Да! Ивона је била још једна изгубљена душа у низу сличних. Хтела је постати анђео, а постала је ђаво. Непромишљено је прихватила понуђен кључ од раја за врата пакла.

. Лежала је потпуно нага на прљавој простирци ислуженог отомана. Прелепо девојачко тело беласало се као слоновача подно светлости сијалице која је мутњикаво разбијала таму хладног и мемљивог подрума једне стамбене зграде Београда. Ружиле су га само тамнољубичасте флеке по надлактицама. небројени отисци убода пшрицем приликом фиксања прокључалим Херонном у кашичици. Остављена. без игде иког. последњи пут је тонула у амбис халуцинација изазваних превеликом дозом белог праха. Наочиглед мирно тело, уљушкано спокојем и полусном. нагло су потресли узастопни јецајн. извијање и грчење: Водила је љубав у свету омаме, у свету лажних емоција. Неизмерну љубав, незамисливо страсну. хиљаду пута слађу од исте у реалности. величанствену и непоновљиву за свагда. Но. то је већ доживела много пута. Гај излив страсти, емоција. који би уништио сваког обичног изван света њој познатог. није јој више значио много. Превазишла је то. Њено бледо лице. полусклопљене очи осенчене тамним подочњацима. згрчили би се с времена на време. То лице ненадно је походио благ осмех анђела. потом. преобратио би се у лице сакане вешцице, изобличено ужасним смехом. неартикулисаним крицима, махањем руку н ногу. ударањем у празно. непријатеља познатог једипо њеној унакаженој страни живота. У ковитлацу. забачена у свет кошмара и хаоса. наједном би опет постала опуштена. Тренутно је корачала бескрајним ливадама прохујалог детињства. убирала негде па селу висибабу и зумбул испод пролећног снега. грајала са дечурлијом. чија су имена одавно утопљена у њеном забораву. Онда. поново понирање. Потапање у свет илузија. Поново кошмар, крнци. надљудско грчење лица и тела. Осећала је да ништа више не осећа. Последњи фикс, последња прекомерна доза херопна хладила је н згрушавала крв, мада је осећала супротно од тога. Убрзо је уследио крик последњег делића чистог разума - упозорење да је прекорачена граница живота, да је дефинитивно крај. Крај патње. Крај нечега, чему ни издалека није требало нити је морало да буде крај. У трену је отворила очи. Постала је свесна страхотне грешке. Немилосрдног ударца, ударца свршеног чина, чији је учинак имао дуг пут. Пут од давне журке са пријатељима. Пут којим је кренула када је пробала "траву", марихуану, када се својом вољом, уз несебичну помоћ другара наркомана, нашла на странпутици среће и ништавила. Та ноћ, та журка, сада се дешавала ту, у полутами подрума. Њену осакаћену душу потресли

су надолазећи ликови кроз растрзану психу. Ликови оних које је повредила: родитељи. фамилија. истински пријатељи. Преплавили су је и покренули страхови, паклени. незамисливи страхови од смрти. Хтела је да се дигне са отомана. да се одене. да побегне пазад. после толико времена у загрљај родитеља. али ништа. То није држало воду. Тело јој се хладило, мењало боју врло брзо. док није добило одвратну боју модре опружене масе у полутами подрума. Повраћало јој се. Мучнина је била ужасна. Повратила би сву горчину личног пораза. своју утробу. своју охлађену и безбојну крв. али ни то није ишло. Покушала је нешто да каже. Био је то само шапат. далек. перазговетан. Светло

понад ње расипало је жуте. мутњикаве зраке. сенком обасјавајући мемљив подрум. нечистоћу: на стотине

пикаваца од цигарета, отпатке хране коју су разносили дугорепи пацови наоколо. изгужване простираче на бетону. разбацани женски и мушки доњи веш. све што је остало после хаоса ни протутњалог ужаса. који је увек узимао данак у крви. Узимао живот. Живот који је тек требало да живи. Живот Ивоне. Многих знаних ин незнаних Ивона. Живот који обично постане касно свестан да је живот и да мора да живи. као што је постао њен Живот прелепе Ивоне.

-.. Када ју је пронашао један наркоман. пријатељ, другар. или већ шта, још је дисала. у дубокој коми. Хитна помоћ је муњевито стигла. Муњевито, али споро за живот који није више имао времена за боравак у овом животу. Умрла је на путу за Ургентни центар. док су се из ноћи однекуда пробијали хаотични звуци новоприхваћеног денса“. стиглог на балканске просторе са западних страна н путем дроге. белог праха. најнесавршенијег убице младих.

Још једна младост је почивала изван живота и сањала исти тај живот. Га свеко-

лика несрећа ће потрајати док се не уништи лажни кључ од раја за врата пакла.

СЛисљла

Обраћамо вам се са молбом и једним предлогом.

У обиље информација које ваш лист даје о људима и догађајима са подручја (Осечине уврстите ни тему о екологији. Нека лист буде иницијатор ширења идеје о чистој и здравој околини ни животној средини.

Молимо вас да у једном од ваших наредних бројева објавите апел јавности о заштити белоглавог супа на нашим просторима. Фондација за заштиту белоглавог супа је отворена ин за друге видове сарадње (предавања трибине...)

Са жељом за успешну сарадњу,

Директор фондације за заштиту белоглавог супа Синиша Митровић

ж ОДГОВОР РЕДАКЦИЈЕ: Излазимо у сусрет Вашој молби и већ у овом броју објављујемо апел јавности о заштити белоглавог супа, као наш мали допринос настојањима да ова краљевска птица и даље

о(ш)стане у нашим крајевима.

Такође, са задовољством Ваш предлог да у наредним "Подгорца“ посветимо више пажње темама из екологије. С тим у вези. позивамо Вас на сарадњу. као и све остале читаоце нашег листа.

Пишите нам о свим предузетим акцијама и предлозима како да заједно сачувамо чисту и здраву околину и животну средину. прихватамо бројевима

РЕДАКЦИЈА

Ловачко удру ОСЕЧИНА

Главном и одговорном уреднику листа "Подгорац господину Драгану Савићу и члановима жирија за избор најбољих спортиста. највреднијег спортског радника и најуспешнијег спортског колектива у ошштини Осечина у 1998. години.

Цењели уредниче.

У листу "Подгорац“ од 30јануара 1999 године на страни 16 објављена је листа са избором најбољи у 1998. години ни за чудо да се у тексту истог чланка нигде не спомиње спортска екипа ЛУ · Подгорина“ која је учествовала на такмичењу у гађању глинених голубова у лиги Западне Србије. једине у нашој држави н земљи. ( Дисциплина гађања глинених голубова је Олимпијска дисциплина. ) Замерамо Вам што сте Ви као одговорно лице а н као дописник Вечерњих новости. Напреда н Радио Ваљева, и као члан жирија. били упознати са радом н успесима спортске секције ЛУ "Подгорина“ и објављивали их у дневним листовима чији сте дописник Да вас подсетимо: у 1997. години као ну 1998. години спортска секција ЛУ “Подгорина“ освојила је треће место у Србији. Као таква заслужује да се барем помене као један од кандидата нли спортске екипе која радн на популаризацији и развоју спортског живота наше општине.

Ценимо иницијативу избора најбољих и најзаслужнијих спортских радника у нашој ошштини, али не и начин на који се то ради. Сваки предлог, са било чије стране, мора да прати ин писано образложење предлога. Овако нспада да ваши читаоци нису упознати са спортским животом наше општине, па ин сам избор има други смисао. Боље да сте објавили листу најбољих по мишљењу читалаца. а не жирија.

Да се не схватамо погрешно. ми вам указујемо на пропусте које треба убудуће отклонити и стварно прогласити најбоље међу најбољима.

Хвала на разумевању уз ловачки поздрав "Добар поглед“, за спортску екипу ЛУ "Подгорина“

ж ОДГОВОР УРЕДНИКА, због недостатка простора у овом, следи у наредном броју "Подгорца".

• Лодгораи,“ паахадсе, пред лажиадсе, кришикутасе, баладе.

Жарађорђеба 114/23 СТ елефон: 074-51-190 74253 Огечина