Podgorac

29. април 1999.

спрат

Тодтораци,

Поводом боравка чудотворне иконе Тројеручице у Осечини

ПРЕСВЕТА БОГОРОДИЦЕ, СПАСИ НАС !

Икона Пресвете Богородице Гројеручице Хиландарске боравила је у Подгорини у храму Вазнесења Господњег у Осечини у времену од 3. до 5. марта.

Икона Тројеручица стигла је у Осечину из Љубовије и свечано је дочекана пред

Домом културе у Осечини. Свечаном дочеку присуствовали су свештеници намесништва подгорског, као Н свештеници из Азбуковице и Рађевине, на челу са нашим владиком Господином Лаврентијем, епископом шабачковаљевским. Икона је свечано допраћена у храм Вазнесења Господњег у Осечини. На улазу у Свети храм присутне је поздравио старешина цркве осечанске речима:

"Пресвета Богородице спаси нас! Ваше Пресвештенство, браћо свештеници, драга браћо и сестре, указала нам се велика част да Божјом благодаћу цела ова варош и цела Подгорина дочекају најдражег госта, икону Тројеручицу Хиландарску. Дочекујемо ову светињу која је пре 300 година била у Српској земљи. Дочекујемо мајку над мајкама, оличење женског рода, мајку која нам је родила Господа нашега Исуса Христа. Примисмо данас међу нас најдражег госта, госта који својим молитвама испуњава молбе и мољења наша пред сином својим Господом нашим Исусом Христом.

Дошла је данас међу нас икона Мајке Божје која обилази све српске земље да би својим молитвама измирила све Србе међу собом, као што је пре осам векова измирила Стефана и Вукана. Дошла је завађене да измири, болне да крепи да издрже бол свој, жалосне да утеши, и свима ко јој се обрати у својој молитвипомогне. Појави се Она најсветија и најчистија међу српским народом после осам векова у најтежим временима, не би ли својим молитвама и нас међусобно уразумила и саме са собом и са другим измирила.

О, Пресвета Богородице, ти видиш немоћи наше, невоље = наше, МИ једино имамо наду у Твоју помоћ и помоћ Сина Твога Господа Исуса Христа. Непријатељи наши вребају на нас са свих страна, хоће да нас прогутају као кап воде. Смилуј се

на свапај грешног народа твога Впадарко (Владичице) наша.

Сачувај нас од свих зала која нас вребају

са свих страна.

Услиши молбе нас

грешних и недо- - стојних молитеља твојих О Пресвета, Богородице помилуј нас по великој

милости својој.

А ми, драга браћо и сестре, клекнимо прел ликом иконе Пресвете Богородице ТГројеручице која нам је најдражи гост и мајка молитвеница и добротворка, која се моли за нас грешне и недостојне пред

престолом Сина Свога Господа Исуса Христа. Ми смо, драга браћо и сестре,

удостојени том чашћу да у нашем светом храму борави ова чудотворна икона Мајка Божја Тројеручица. Она је наш гост и ја вас молим да се поклонимо пред њеним светим ликом. А сада, упутимо јој најкраћу. али најјаснију молитву речима: Пресвета ћогородице, спаси нас!"

Затим је присутни народ поздравио владика _ шабачко-ваљевски — Господин Лаврентије.

После је народ прилазио чудотворној икони Мајке Божје (Гројеручица), целивао је и усрдно јој узносно молитве. Народ се у цркви задржао до касно у ноћ. По општим проценама, од среде до петка, икону је посетило више од 5.000 душа.

Икона је свечано испраћена из храма осечанског "ог марла (петао у поподневним часовима за Ваљево.

Боравак чудотворне иконе у Осечини остаће у трајном сећању становника овог краја, како код одраслих тако и код деце. Интересантно је да је икону Гројеручицу у храму осечанском посетило много деце и омладине. Ако је по томе гледати, то је добар знак, јер по свему судећи, од те деце и омладине данас-сутра ће бити добри верници и добри родољуби ове земље.

А 19 дана од испраћаја иконе Тројеручице из нашег храма, догодило се оно што смо најмање прижељкивали.

НАТО снаге 24. марта удариле су на нашу отаџбину. И светло Христово Васкрсење дочекали смо са агресорским бомбама. Напредни мирољубиви народи стали су на нашу страну дајући нам моралну подршку да истрајемо у овом злу које нас је снашло. У нашим црквама одржавају се молитве за мир. Црква на овај рат гледа као на одбрамбени рат. и по Јеванђељу праведан је рат онај када се народ брани, а неправедан је освајачки.

Кроз историју нашег народа доказано је да смо увек водили праведне борбе, увек смо само бранили своје. Сви ми, као верници, треба да упознамо свет са

добротом наших срца, треба све оне који

нас

нападају да доброту нашу. да схвате да је за нас Србе

разуверимо, да схвате

Косово Српски Јерусалим. Господ нам једино може помоћи. Господ ће дати силу народу своме и Господ ће миром

наградити народ свој. Бог није у сили (није у сили овоземаљској), он је у истини и правди. Сетимо се речи Господњих: "Сила се моја показује у слабости. Ви ћете туговати (рекао је Христос својим ученицима пред страдање), али ће се ваша

туга претворити у радост."

И ја, као свештеник, поручујем свом верном народу да издржи ово зло које нас је све скупа снашло. Истина и правда Божја на крају ће победити.

Христос је рекао:"Не бојте се оних који убијају тело, а души не могу ништа да учине“, -него се бојте оних који убијају душу. А душу убијају греси и нечовечанска дела и потомци ових који нас данас убијају данас-сутра ће се стидети дела својих предака.

На крају, упутимо још једном молитву Богородици речима "Пресвета Богородице спаси нас!"

Михајло СТАНКОВИЋ

протојереј старешина цркве у Осечини

55 –— –— –— –— – – –— –— –— – – – – - - - - –

ЗА ВРЕМЕНОМ

Пролазимо ја и Лазар. Метохија земља плодна.

Земља света. А ноге нас једва носе. Само мало,

де издржи сад Честити, свуд пред светом и осветом.

Од свег српског пребрајамо шта је нама још остало.

Остала је наша земља у рукама Незнам Боже.

И болови - непреболи, руке суза н уздаси.

Гробове нам раскопали. И воћњаке у корену.

То да види - ослепели свет не може.

: Манастира! А метоха - на стотине.

' Рушевине зарастају, ал сведоче немим : гласом.

' И имена: река, брда, плодних поља и . падина,

! Немањићко све је било и Честитог

; кнежевина.

1 1 ! 1 ' ! 1 ' ' ! 1 ! 1 1 1 ! ! ! ' 1 1 1 ' ! ! ћ ! ! 1 ћ ' ! 1 !

Умакли би, ал“ у себе не можемо. И где ћемо

Прагови нам тамо труну,

српске кости расејане од прошлости. Јече звона с рушевина, Пламте свеће упаљене

за ратнике и векове - и умове.

(Ова земља метохијска - мајка српска, разасуту децу зове.

И што бисмо сада светом - да се наше све избрише"

Ми нећемо кроз освету, ал ни назад никад више!

Хеј Честити, ал без клетве, покрени нас: "Свој на своје!"

Ти пожури за временом - Раваници.

Милан ИВАНОВИЋ