Podgorac

15. јун. 1999.

СПодгорац, 7

одторчић. _

ПОДЛИСТ ПРЕДШКОЛСКЕ И ШКОЛСКЕ ОМЛАДИНЕ ПОДГОРИНЕ

На крају школске године у Осечини и Пецкој

ОСАМ ВУКОВАЦА

ж Милица Живановић ђак генерације у ОШ „Браћа Недић" у Осечини, а Зоран Миловановић једини „Вуковац' у ОШ „Чеда Милосављевић" из Пецке

Добитници Вукових диплома, а то значи и посебних диплома из појединих области у ОШ „Браћа Недић" из Осечине су ученици: Дарко – Јосиповић, Ђорђе Недељковић, Милица Живановић, Владан Петарић, Дејан Прокић, Милена Антонић и Бранка Јанчић.

За ђака генерације проглашена је Милица Живановић, која је показала изузетне резултате у учењу и на бројним школским, општинским и републичким такмичењима.

Једини „Вуковац“, уједно и најбољи ђак у својој генерацији у ОШ „Чеда Милосављевић" из Пецке је ученик Зоран Миловановић.

Весна КРУНИЋ - Жељко НИНИЋ

Представљамо: Ђак генерације

МИЛИЦА ЖИВАНОВИЋ

Рођена: 12. окто-

бра 1984. године у Ваљеву. Родитељи: мајка Станица,

запослена у Општинској управи Осечина и отац Драган, радник „Крушик-Пластике". Учитељица од 1. до 4. разреда у ОШ „Браћа Недић“. Споменка Јаковљевић. Разредни старешина од 5. до 8.

разреда: Гаља Павловић. Запаженији "резултати током

осмогодишњег школовања: прво место на школском и општинском такмичењу из математике у 5. разреду; прво место на општинском такмичењу из српског језика у 7. разреду; прво место на општинском такмичењу из математике у 8. разреду; више првих места из разних предмета на школским надметањима, доста високих пласмана на општинским првенствима, бројна успешна учешћа на окружним, регионалним и републичким такмичењима.

Две године је члан математичке школе за таленте „Интеграл“, учесник је друге Ликовне колоније у Осечини „Подгорина 98.", једно време је тренирала атлетику, играла тенис и шах, ишла на фолклор и кошарку, а већ дуго је члан прве екипе Одбојкашког клуба из Осечине.

Често сарађује у „Подгорцу“, а два пута је освајала прве награде Народне библиотеке. Осечина на литералним конкурсима. Животни циљ: „Да постанем НЕКО" ! - каже Милица Живановић. (6)

Из угла школског педагога

(РОДИЛИ рај ПИР ЛИ

Пише: Ружа Томић

(Наставак из прошлог броја)

Да бисмо деци и родитељима олкашали почетак школовања, нудимо неколико савета, који су неопходни у раду са децом, а нарочито са првацима.

1. Морамо живети са њиховим првим школским бригама, а то значи имати разумевања за све што је њихова брига и задатак. Кад дете дође из школе, морамо саслушати шта има за домаћи задатак, јер прваци врло често и дуго то заборављају. Заједно са дететом треба забележити шта треба да уради, а онда га пустити да се мало игра.

2. При изради домаћих задатака дете треба стимулисати и бодрити. Детету не треба показивати начин израде задатака, јер је то учињено у школи. Детету не треба рећи: „То не ваља", не треба избрисати оно што је написано, нити поцепати лист. Треба им рећи: „Пробај мало боље, а ни то није лоше." Значи, децу треба више хвалити, одавати им признање, а мање их кудити и викати на њих.

3. Ваше стрпљење, од кога зависи и дететово, веома је важно, јер кад се оно изгуби, чине се нетактичне грешке, које повлаче лакше или теже последице. Ако стрпљење почне да вас напушта, сетите се пословице: „Нико се научен није родио." Деци најтеже нада то што до сада нису морала да се дуже забаве једним послом и да га доведу до краја.

4. Дете мора да ради само, никада се неће научити гледајући како други раде. Треба код детета створити навику да се удуби у рад задатка. Кад седне да ради, не треба га прекидати, нити му дозволити да само прекида рад. Овде је важно нагласити да домаћи задаци за ученике првог разреда имају наглашенији ВАСПИТНИ него образовни значај, јер дете сада, прво, учи да

редовно ради домаћи задатак (ствара радну навику), а тек онда је важно да задатак буде и тачан.

5. Самосталност у раду је веома битна за даљи школски живот и рад, а и животи рад уопште. Навику за то дете управо сада, у првом разреду, Ученика треба навести на то да му израда. домаћег рада буде један устаљен режим дана у породици и омогућити му да има једно стално, одређено место за учење.

стиче.

6. Ученике треба оспособити да се сами спремају за школу. Веома је битно код њих развијати хигијену одевања, а не моду одевања. Значи, деци треба рећи да буду уредни и чисти, а не лепи и лепо обучени; јер ово прво је неопходно, а и лакше изводљиво.

7. Васпитном раду ученика првог разреда много може допринети подизање ауторитета учитеља и школе у целини, јер ако ми (родитељи на првом месту) нешто или неког не уважавамо и не ценимо, и наше дете ће се тако понашати према истим. Тако нпр. треба ненаметљиво рећи детету да му је учитељ диван човек, да их све воли и да се брине о њима; да више није мали, јер иде у школу, праву, велику; шта би рекао његов учитељ кад би знао шта је он данас урадио; да је сада ђак и тиме треба да се поноси.

Поштовани родитељи, време у коме живимо натоварило нам је велико бреме, али потрудимо се да га што мање ослањамо на дечија нејака леђа, јер њихова леђа треба да ојачају за бреме њиховог времена, које ће, надамо се, бити бар мало лаганије од нашег.

(Наставак у следећем броју)