Podgorac

7. новембар 2002.

Хуморескица

Тежак је овај наш живот сељачки. Проредили смо се, бре на селу, па нас нигде нема. Држава би морала да нас заштити к'о слонове у Африци да не изумремо. Џаба нам је враћена неоправдано одузета земља кад на земљу нису враћени они који су од ње побегли. Нема тог сељака који је из опанака ушао у ципеле, а који би се поново вратио у опанке. Има оних који хвале село, али је мало оних који би му се вратили. Додуше, враћају се они, али само кад испразне замрзиваче или кад су славе и преславе. Кад се ради, нигде их нема. Село нам је остарило, па једва дише, а сви хоће сељачке производе. Има и савремених сељака, а то су

Прича

Татра дира

СЕЛО ХВАЛИМ...

углавном они који музу расну краву и ликвидно предузеће. Међутим, мали је број таквих, јер око стоке више нико на селу неће да се бакће.

Велике су муке сељачке, али за њих нико и не мари. Кад преостали сељаци са зебњом гледају у небо, јер од њега зависе, држава им неприметно завлачи руку у џепове, јер и она зависи опд њих. Од те узајаме зависности сељак може само да плаче од муке. Кад све ове чињенице узмеш у обзир, буди сељак, мајчин сине, ако ти се исплати.

Најбоље је ипак онима који село хвале а у граду живе и који му се враћају само кад од њега имају користи.

Раде ЂЕРГОВИЋ

ПВО И ОБИЧНА (А КИСЕЛОМ

Пет је по подне. Отворих тешка кафанска врата и седох за први празан сто. Време санкција учинило је своје и овде у некад чувеном '"Петопарцу". Ретко гости распоредили се по ћошковима а централни део празан као пред судњи дан.

Изволите трже ме из размишљања строго пословни глас конобарице која се лењо довлачила до мог стола.

"Пиво и обичну кафу са киселом“ рекох, а поглед ми побеже негде међу кафански инвентар.

погледа ме чудно и оде. Пиће је убрзо стигло и конобарица се поново удаљи. Седе за сто до шанка, запали цигарету и мислима одлута. Попих пиће и хтедох поћи. Њен поглед се још није вратио у кафану и ја ставих новчаницу на сто и као неки кривац полако се искрадох из кафане.

Напољу, измаглица се у нереду повлачила, препуштајући сунцу још који минут грејања прозебли људи. Моји кораци одзвањали су тупо и лењо улицом што од кафане води ка центру вароши. Сутрадан, можда мало пре пет, опет сам био у кафани. Пиво и обичну са киселом" и исти онај чудан поглед. Сад ме већ погледа и шанкерица и нешто махну руком као да каже:"Ко још пије пиво и кафу заједно.“

пиће је стигло, а кафане се за дивно чудо поче пунити. Било је ту свакојаких гостију. Препродавци бензина, трговци стоком и обични људи са села који понекад дођу у варош да потроше муком стечени новац. За једним столом поче и песма. Друштво се понапило и хоће конобарицу у крила. Понос јој не да, али лова је мами. Ломи се и нећка. Ипак седа. Почеше да стижу нове туре пића. Чак и мени за најудаљенијим столом од њих стиже "пиво и обична са киселом".

Она им нешто рече и они погле-

даше према мени и прснуше у смех. Смејали су се дуго не скривајући да је то на мој рачун.

Прошла су два дана и ја поново отворих тешка кафанска врата. На моју појаву сви се окретоше. Завлада нека чудна тишина. Пустио сам да ми конобарица приђе до стола и гласно изговорих "Пиво и обична са киселом". Истог момента крв проструја гостима. Сви се задовољно промешкољише што их нисам разочарао и наставише тамо где су стали.

За дивно чудо конобарица је била бледа и озбиљна. Као да је осећала да јој тај гост последњи пут улази у кафану. Донесе пиће и удаљи се. Седе за сто и нервозно поче да окреће шибицу у рукама. С времена на време погледала би госта у ћошку, ни сама не знајући шта јој је то на њему чудно. Као да би хтела нешто да га пита. Али шта. Шта питати незнанца који мирно испија пиће и замишљен гледа негде према главној улици. Извадих папирић и на њему написах неколико не баш кафанских речи. Узех новчаницу из џепа, ставих поред папира и полако напустих кафану.

Конобарица се полако диже и приђе столу. Узе новчаницу крете ка Панку. Нагло се окрете и погледа. на столу је стајао и папирић и на њему нешто написано. шта би могло бити7 проструја кроз њен мозак. Није ни завршила читање а кафана јој се поче окретати у круг. Где ли су та проклета кафанска, било је прво што је помислила. Некако их отвори и погледа успаничено ка главној улици. Чудног госта није било нигде. Отвори згрчену руку и још једном прочита лепо сложене сетне речи:

"Била си мала кад сам отишао од твоје мајке. Не буди као она".

Тома ИВАНОВИЋ

"СУСРЕТИ ЧЕТВРТКОМ"

СПодгорац, 13

Промоција романа Радована Бели Марковић "Кнез Вишкин у

Белом Ваљеву"

ЧУДЕСМА КЊИГА

У Народној библиотеци у оквиру циклуса "Сусрети четвртком" представљен је најновији роман Радована Бели Марковића "Кнез Вишкин у белом Ваљеву". На промоцији су учествовали аутор романа и Остоја Продановић књижевни критичар из Ваљева. У уводноМ излагању Остоја Продановић је истакао да је роман "Кнез Вишкин у белом Ваљеву" чудесна књига писана специфичним стилом

"СВЕТСКИ ПУТНИК"

Промоција

АЛБАХАРИЈЕ

Народна библиотека је наставила занимљив циклус књижевних вечери 24. октобра. Представљен је роман “СВЕТСКИ ПУТНИК" Давида Албахарија. На опредељење да се ово дело представи читалачкој публици, утицала је, пре свега, популарност самог аутора и знимљивост теме која представља нашу блиску прошлост.

О роману је говорио Остоја Продановић, књижевни критичар из Ваљева, а у програму су учествовали

Раде Ђерговић у Осечини

Радована Бели Марковића. Он је посебно нагласио да фабула романа постоји и да се она као нит провлачи кроз свеукупни ток радње, али је она мозаична што представља посебну драж у читању овог романа.

На задовољство присутних,. којих је било У приличном броју, Радован Бели Марковић прочитао је неколико одломака из своје најновије књиге.

"Браћа Недић" из Осечине који су читали одломке из овог романа.

Интересовање публике за ово књижевно вече била је изузетно мало, па се поставља питање —сврсисходности одржавања оваквих програма. У Библиотеци су мишљења да овакви програми треба де се реализују у нашој средини, а о даљој судбини циклуса "Сусрети четвртком" накнадно ће се одлучити.

ИСКРИЧАаВИи ХУМОР

Књижевно вече посвећено књижевном стваралаштву Рада Ђерговића, познатог афористичара, писца кратких шаљивих басни и носталгичних прича

о Шапцу одржано је у Народној библиотеци У Осечини. Поред Рада

вече употпунили су Бора Божанић, глумац Народног пожоришта из Шапца и Цветин Гајић, уметник на гитари. Мали број присутних имали су прилику да уживају и искричавом хумору и елегичној музици гостију из Шапца.

НОВИ ЧЛАНОВИ БИЛИ 5 |

"Месеца Књиге" _

#

Захваљајунћи разумевању надлежних у Скупштини општине Осечина фонд књига Народне библотеке биће обогаћен за нових 200 наслова. Наиме, Библиотеци је одобрен износ од 60.000 хиљада динара за набавку нових књига што ће бити реализовано | на предстојећем Међународном. сајму. К ига | А