Podgorac

10

сПодбораш,

ЦВЕТ У ГОРИ

Цветић је, шарени, сам у гори,

али га камење,

и трава воли.

Не само камење,

не само трава,

већ и цела гора, њега обожава.

И пчелице малене што на њега слећу, никада неће од њега, наћи љубав већу.

Цела гора воли,

да с њим води приче, јер кад тај цвет пева, одмах зора свиће.

Драган ДРАКСИМОВИЋ

споља рлашић

"МОЈА НАЈБОЉА | _____ СВА ДЕЦА СВЕТА

ДРУГАРИЦА

Ја имам много другова и другарица. Али сада ћу вам описати моју другарицу Ану.

Она има плаву косу и средњег је раста. Има плаве очи као два мала језера. Испод њених усана вире два реда бисера. Иде у трећи разред и одличан је ђак. Она није овде у мом селу. Али је у Алексинцу. У Алексинцу поред Анине куће живе моји баба и деда. Кад идем код деде и бабе Ана и ја се лепо слажемо. Она је млађа од мене једну годину. Некад се играмо лоптом, а некад сам јој ја учитељица. Она је јако племенита девојчица. Кад ме види она је сретна, а кад идем кући она је јако тужна. И ако није поред мене она ме стално зове као и ја њу. Волела би да живи у мом селу јер би се стално играле. И увек ће ми бити у

срцу. Ја Ану волим као сестру и жао ми је кад нисмо заједно. Жељка ПАВЛОВИЋ

6. март 2003.

За сву децу света

потребна је ова планета планета као цветна башта у којој расте дечија машта.

Та планета биће шарена као да је рукама извезена. А у њој деца свих боја жутих, белих и црних.

У њој ће деца расти сретна, без бола и страха. У тој планети више никада неће бити страшног рата.

Немања ПАВЛОВИЋ