Podgorac

11. новембар 2003.

ГЛАВНУ УЛОГУ 0; ЂУБИМАЦ

МОЈ

Сунце пржи. Комарци зује на све стране. Све је живо, немирно само река тече полако као да не осећа како је напољу врућина.

Мој пас Џеки и ја, шетали смо се шумама мога села. Пошто је било лето, отишао сам мало тамо да се надишем свежег ваздуха.

Џеки је добро познавао село па ме је свуда водио, јер ја нисам баш познавао те крајеве.

Често смо стајали под неко дрво да се одморимо јер је било веома врућина, а Џеки је сваки пут чекао ту прилику да ми се угњезди у крило. Много воли да се мази, волео ме је колико и ја њега. Кад сам ја тужан, тужан је и он као да ме теши својим цвиљењем.

Весело смо шетали. Џеки је одједном постајао све нервознији и нервознији, док одједном, не поче да копа, лаје и њуши дрвеће, земљу, док пред нас није изашао једам огроман пас који као да је хтео да ме поједе погледом. Џеки то виде и као да хоће да ми каже да се склоним, одгура ме у страну.

Огроман пас посрну на мене, али мој верни пас скочи на њега и мало га огреба. Он скочи на страну и својим режањем показа да још није готово, а Џеки му одврати Медо РМ

_ МАЈЧИНО МЛЕКО -

сто рашић |ИГРАО ЈЕ

Онда настаде прасак, лом, око њих се дигла прашина. Џеки доби ујед у бутину, па јако скикну.

Џеки се очајнички, борио, али то изгледа није било довољно јер је тај пас био много већи од њега.

Велики пас се опустио, па се није борио свом снагом, а то Џеки искористи и уједе га за стомак.

Све се то дешавало веома брзо па нисам могао да помогнем свом псу. Покушао сам да погодим оног пса каменом, али одустао сам, јер је постојао ризик да погодим Џекија.

Џеки као да је доби неку нову снагу, па навали на оног пса.

Пас паде непомично, а Џеки радостан што је одбранио своју част и спасао мене, весело залаја.

Погледа у мене и потрча ми у крило.

Дуго сам га мазио и размишљао како за псе причју да могу да буду крволочни. То је истина, али само за неке псе, за мог Џекија није. Он је један посебан пас. Таквим псима се понекад може више веровати него људима. Они имају нешто у себи, а то се зове верност и то им нико не може

одузети. Драган ДРАКСИМОВИЋ МУП

ХРАНА

Да је мајчино млеко најбоља храна може се чути од доктора, мајки, бака.

Сви саветују мајке да доје своју децу, да је то најбоље и за њу и за бебу. Здравље бебе зависи од тога шта једе. Ако се храни мајчиним млеком она ће бити здравија од беба које се хране на флашицу. Мајчино млеко је увек свеже, исте температуре и увек је ту близу бебе, док је за другу храну тешко рећи да је увек свежа и исте температуре. Деца која се хране мајчиним млеком су

веселија, здравија и лепше спавају. Не морају да плачу док мајке спремају храну, већ се смешкају у мајчином наручју и једу оно што је најбоље за нјих.

И ја сам се хранио мајчиним млеком кад сам био мали, па сам порастао у здраво дете.

Порука је: Нека се свако дете храни

мајчиним млеком. Никола ЛУКИЋ 1МД

СПодгорац, 11

ОСЕТИЛА САМ ВЕЛИКУ РАДОСТ

Била је зима. Тата је клао назимед. Отишла сам у школу.

Први час био је математика. Тај предмет сам одиста мрзела. Радила сам једначине. Нико није излазио да на табли решава задатке. Све задатке са једначинама сам урадила. Питали смо учитељицу да ли је то писмена вежба. Увек би рекла да није. На крају часа је ишла од једног до другог ђака и нешто написала. Неко би се радовао, а неко плакао. Стигла је и до мене и мог друга.

Њему је написала пет са тачком, а мени чисту петицу. Нисам веровала својим очима. Синиша је био мало љубоморан, а ја да одлетим. Рекао је, кад смо изашли из школе да сам ја добила пет минус а он чисту петицу. Ћутала сам.

Стигла сам кући. Из гараже се пушило. Улетела сам у кућу, рекла баби шта је било. бацила торбу и излетела на поље. Кад сам тати рекла, он као да није чуо. Ставила сам ми свеску пред очи. Пољубио ме је. Питала сам га да ли има за мене један ражњић. "Биће двадесет и један" узвикнуо би весело. Звао је Тому и нешто брзо избрбљао. Док сам се грејала крај ватре, он је нанизане ражњиће ставио да се пеку. Почели су пријатно да миришу. Узалуд ме је бака викала да једем, ја сам се давила ражњићима.

Тај дан је за мене најлепши у тој години, Сви су ми честитали. То је била једина чиста петица из математике.

Снежана ДИМИТРИЋ М1а

МИШ

Гледао ме један миш, а ја њему кажем "иш!" Он ми лопов брке криви-

воли миш ту баш да живи. жж

МАЧКА

Умиљата је моја мачка ал' ту, нажалост, није тачка.

Гребе мене, завесе ми цепа и мисли ђаволица је лепа,

У очима се види да заверу спрема, а где су мишеви, ње, наравно, нема.

Такве си вам наше мачке

код њих је све наопачке. жж

ШКОЛА

У школу иде свако,

а није нимало лако

Кад школско звоно звони Све се под ногама ломи.

А кад почне час, Т чује се само учитеља глас.

Душанка ПОТРЕБИЋ Уа