Podgorac

18 СТодеорац,

(дејрћлае

8. март 2004.

РЕД ВОЖЊЕ АСП "ЛАСТА" (БИВША "СТРЕЛА")

Поласци из Осечине

Међумесни

ОСЕЧИНА - БЕОГРАД :

5,55: 6,50: 8,50: 17,00: 18,55

ОСЕЧИНА - ВАЉЕВО :

5,55: 650: 8,00: .8.50: 10:50: 12:30: 14:55; 15,40: 17,00: 18,55

(Преко Плавања у 4,45 а нерадним данима 5,45).

ОСЕЧИНА - ВРЊАЧКА БАЊА : 10,50 ОСЕЧИНА - СМЕДЕРЕВО : 15,40 ОСЕЧИНА - ЛОЗНИЦА :

7,40; 10,40; 12,50; 14,10; 19,00

ОСЕЧИНА - М. ЗВОРНИК : 10,40

ОСЕЧИНА - КРУПАЊ : 17,45

ОСЕЧИНА - ЉУБОВИЈА : 10,10; 15,55 ОСЕЧИНА - ШАБАЦ : 8,00

ОСЕЧИНА - ИВА - ВАЉЕВО: 5,00; 18,00 Приградски

ОСЕЧИНА - ПЕЦКА :

6,45; 10,10; 12,00: 14,00; 15,00; 15,55; 19,30 ОСЕЧИНА - Г. ЦРНИЉЕВО - 7,10 и 14,10 (понедељком и четвртком када не ради школа).

ОСЕЧИНА - ЛОПАТАЊ : 6,30; и 13,30 (када ради школа)

ПЕЦКА - ОСЕЧИНА : 6,00; 7,30; 8,10; 13,00; 16,30 и 18,30 (када не ради школа у 6,15)

ОСТАЛИ ПРЕВОЗНИЦИ:

ОСЕЧИНА - ЛОЗНИЦА:

('АУТОПРЕВОЗ)) - 6,50 и 15,05 (не саобраћа суботом, надељом и државним празницима) ОСЕЧИНА - НИШ 9,50 (на линији ЗВОРНИК - НИШ)

ОСЕЧИНА - ЗВОРНИК 14,10 (на линији НИШ - ЗВОРНИК)

"АЛКОТУРС"

ОСЕЧИНА - ПЕЦКА : 6,20 и 14,10

ВАЖНИЈИ ТЕЛЕФОНИ ОСЕЧИНА ДОМА ЗДРАВЉА: 94 51-138 АПОТЕКА: 51-136 АУТОБУСКА СТАНИЦА: 51-167 ВАТРОГАСНА ЈЕДИНИЦА: 93 51-297 ВЕТЕРИНАРСКА СТАНИЦА: 51-315 ЕЛЕКТРОДИСТРИБУЦИЈА: 51-137 ОУП ОСЕЧИНА: 92 51-328 ОПШТИНСКИ СУД: 51-169 ЈКП "ОСЕЧИНА": 51-175 ОСНОВНА ШКОЛА: 51-101 ПОШТА: 51-330 С0-е (председник): 51-130 С0-е (писарница): 51-206 С0-е (факс): 51-031 НАРОДНА БИБЛИОТЕКА: 51-111 ДЕЧЈИ ВРТИЋ: 51-284 УПРАВА ПРИХОДА: 51-170 КАТАСТАР: 51-145 00 ЦРВЕНИ КРСТ: 51-107 БЕНЗИСКА ПУМПА: 51-177 КОМЕРЦИЈАЛНА БАНКА: 51-666 ЦРКВЕНА ОПШТИНА: 51-364 ПЕЦКА ДОМ ЗДРАВЉА: 55-106 АПОТЕКА: 55-491 МЕСНА КАНЦЕЛАРИЈА: 55-203 ОСНОВНА ШКОЛА: 55-109 ПОШТА: 55-100 55-000 ЗЕМ. ЗАДРУГА: 55-122 ЦРКВЕНА ОПШТИНА: 55-184 ОУП (ПОЛИЦИЈА): 55-102

"СВЕГА ИМА, ОСИМ ПАРА

Током протеклих месеци Осечина је била солидно снабдевена свим основним животним намирницама. На пијаци је увек било воћа, поврћа, млечних производа. Али, могло се приметити да су корпе и кесе све празније. Куповало се само оно што се мора. Кромпир је "држао" цену око 30 динара за килограм, цвекла је 45, црни лук 50, бели 90 дин. Пилеће месо се куповало по цени од 130 дин. за један килограм, пасуљ од 80-130, купус 20, цена јаја се мењала од четири до седам динара, а она са фарме пет динара. Јабука је било и за 15 дин., али и за 50 динара. Банане су око 50, куповало се кукурузно брашно и то по 40 динара, мед 250, ракија 150 динара.

Цена сира је била стабилна од 100 - 120 дин., а кајмак 200 - 250 динара. Од недавно има и зелене салате. Продаје се по 25 дин. за главицу. Зрели парадаиз и краставци већина грађана има прилику само да види у продавници, као и кандирано воће.

И поред тога што цене нису много "скочиле" у односу на јесење, све се мање купује. Куповна моћ је драстично опала. Пољопривредници се труде и желе да шта продају, а они који више немају посла (а ни пара) не могу да напуне корпу и имају нормалан ручак као некада. Мање се купује и месо, без обзира што се прасеће живо месо продаје по 50 - 60 динара. Никоме није лако, ни продавцима, ни купцима, па тако ови први враћају робу кући непродату а ови други жале за старим и прижељкују нова, боља времена.

С. АНДРИЋ

ВЕЗА КЕ

БЕЗ КА У

ЈЕ КЕ

10830

Еј

У ВЕЋЕ

| 5

БЕЗ Та

МЕЗЕ

> ПОХ ОО 51

БУКЕ

|ПОЈРО А го јт 3 |т |7

ЗЕТЕ

Коренсто-кртоласто воће у исхрани

ИЗВОР МИНЕРАЛА И ВИТАМИНА

У зимском периоду поврће се користи углавном у конзерсвисаном облику, а цвеклу и роткву можемо набавити и припремити у свежем стању.

Ротква је избор велике количине минералних материја (100 гр садржи

| 750 мг мм). Најзаступљенији је калијум,

калцијум, фосфор, натријум и гвожђе, а од микроелемената магнезијум, бакар, цинк и флуор. Од витамина највише има витамина Ц, витамина Б1 и 52 и нијацина.

У роткви има сумпорног уља, рафанола, као и читав низ једињења са горушичним уљем од којих највећим

| делом и потичу њена лековита својст-

ва. При коришћењу у исхрани ротква се не сме солити, а не препоручује се

__ особама које болују од желуца и

црева, због њеног надражујућех својства. Ротква се користе од давнина у исхрани о чему сведоче и цртежи на зидовима храмова и гробницама старог Египта. Још у оно време људи су сматрали да ротква доприноси

здрављу, па су зато градитељи Кеопсове пирамиде, поред црног и белог лука редовно добијали и роткву као саставни део оброка.

Цвекла је исто велики извор витамина и минералних материја. Од укупне количине минерала највише садржи калијума (336 мг), натријума (86 мг), фосфора, калцијума, магнезијума, гвожђа и мангана (1 мг). Поред тога цвекла садржи и микроелементе као што су цинк, бакар, сумпор, флуор и јод.

Од витамина највише је заступљен витамин Ц (10 мг на 100 грама).

Од килограма цвекле може се добити око 700 - 750 грама сока.

Како је укус сока цвекле специфичан препоручљиво да се помеша са мало сока од лимуна, јабуке и мркве уз додатак меда или благог киселог млека.

Било да се цвекла припрема као свеже или конзервисано за зачин треба користити јабуково или винско сирће.

Технолог Нада МИЛОВАНОВИЋ