Podunavka Beograd

38

10ШТТ. дужаиљ бмо, а маиастмрско управланћ одузето му е бмло. 45. ,>Кои су то зли бћде Раичу наносили? стр. 152." Иа ово упућуемљ Г. 1оанновића, да прочита рћчи самога Раића у кнб . IV". Голубице стр. 15 до 21. где између осталога говори: „Тогда Г. АрхЈепископљ воспомнивљ отрицаше мое отђ ТгпограФш отверзљ уста начатт> адЂ свои изливати на мене, називан мопсломђ за мое тупонос1е, калмукомљ за широкообраз1е и татарчетом -б за маленооч1е, и ни ктз чему годнммтз человћкомЂ,, — и т. д. И далћ: „Смерт110 его (1оанна Арх1епископа) и Ковилвскш Архимандритт. избависн узкаснаго гонен1н бв1вшаго на него отт> Арх^епископа 1оанна. Всачески бо старашеса лишити его креста и достоинства. За что чрезљ цћлми годт. процесст. водилт. ст. Путникомт.. Но е;ке самт> невозможе совершити предхиццент. смертјго , тое аки наслћдное остави своему тогда бмвшему Архиднкону, иа;е по двадесати лћтћхт., то еств вт. 1785. 1ун1н 26. дне и дћиствително соверши нко Епткопт. Бачши, и наругасн бћдному Архимандриту. 46. „Кон су то три рмса? стр. 153." Онт. 1и ние хотео именовати, на едномЂ мћсту говорећи, да му имена нвиова не скверне стиха, и да остану у мраку на вћки. Треба л' да ш мм кажемо, и ако некажемо, смета ли стиховима ? Та мн знали, та незнали, да разумћва три калуђера, свон гонителд, Партен1н, Исајн и НићиФора, све е едно. 47. „Какове су то худе талвиге бмле, и зашто? стр. 154." Худе су талвиге, на коима се онђ воз1о. А возш се на талвигама зато, што му е са управллнћмЂ манастмра одузетЂ и подвозђ кар^чнни, кои е као АрхимандритЂ и настонтелв имао, као што и други настонтелви имаго. 6'ли му праведно или неправедно то одузето, и шштђ кметовима забранћио, да му никакова подвоза недаду, то е друго пнтанћ, о коме наравно овде ние речв, ерЂ се ово све разуме и безЂ тога. 48. „Кои е таи бмо Онсица стр. 159." Валнда га већв можемо знати. Таи Онсица 6 бхо е МитрополитЂ СтратимировићЂ, кои е

Нутнику Епископу, кадЂ се оваи за Мушицкога предЂ нбимђ заузео, казао, да Мушицкји М1рннствуе, све коешта пискара. 49. „Кои ли е таи МЈзаноропЂ стр. 160." ВалБда е онаи истми, кои и Онсица. 50. „Кои е то членЂ, коме присутств1в Д1цере духа Лутннова не бћ годно? стр. 175." ВалБда опетЂ онаи истми, кои и Онсица и МЈзаноропЂ. 51. Зашто кагке Ае. СтоиковићЂ у второмЂ плачу на смертв Јоанна Раича: „Т161СКБ невћрнни"? — А како ово дође међу неразумителна мћста стихотворешн' Мушицкови? Међу тимђ Тибиску приличи оваи ештетонЂ „невћрнБ1и" по томе, што з 6 огђ низки'брегова или обала' нагло прелива, многе землћ топи, рони и токђ свои мћнн. Уважавагоћи достоино Г. Евгета 1оанновића, надамо се, да ова пнтанн, премда већа частБ изванЂ круга неразумителности замаша, неће бнти сђ тимђ намћрешемЂ свћту предложена, да Мушицкова дћла стихотворна, кол су единственна у свомђ роду помрачи, и у цћни сво10и внутренБои поколеба, или карактеру, духу и срдцу нћговомЂ моралну важноств поб1е, и понизи; ерЂ то нити бн сходно бнло изображен1ГО нити достоинству нћговому. По моему мнћн1го приличше бн бнло, да е Г. 1оанновићЂ како по своему знанго, тако и положешго, самЂ нћка мћста Мушицковн дћла', о коима е мбшлш, да ће дћцн, а може 6 б 1 ти и самима учителБима, коима су обстонтелства непозната, неразумителна бнти, изнснити и протолковати потрудт се. То бн показивало праву и искренну желго кђ већемЂ напредку и кђ обучаванго младежи неискусне, отворагоћи 108 путЂ кђ лсномђ и точномђ разумћванго онога, што е важно и савршено, и тимђ уливагоћи 10и вкусЂ кђ правомЂ савршенству. Та доста е већБ у кнБижеству СрбскомЂ пецанл безЂ рада, и насртанн горБ1' на болћга, суете на праву цћну, све подђ покриваломЂ ревности! С в е т и ћ б.