Podunavka Beograd

КУНЦЂ ОДЂ КаУФИНГЕНЂ И ПћГОПМ СОЗАКЛЕТИИЦБ1. ( С ћ неиецкогч..) Около половине петнаистогЂ столћт^л владао е у Саксонш КурФирштљ Фридрихт., кои е два смна: Ернеста н Алберта, имао. ИрвБш е бшо у осамнаистои а другш у дванаистои години, кадЂ се сл1 =.дугоћш случаи догод10. • Кунцт> одћ КауФингенЂ 6б10 е богатљ и знаменитт. СаксонацЂ, когђ Боемцв! заробе. 0ваи надагоћи се да ће га Фридрихт., нои се чин10, као да о томћ ништа и незна, искупити, морао е самЂ за себе постарати се, и велику сумму моваца, да се искупи, дати. Текљ што се одђ Боемаца ослободхо, оде Фридриху, и срдито сумму ону новаца кого е за себе дао, заиште. Оваи му то одрекне и ленвости нћговои, сбогЂ кое е зла допао бмо, преговори, придодавши 1 оштђ к' то,ме, да ако му е новаца, с коима е себе искушо Јкао , нека иде опетЂ у Боем1ГО натрагЂ у робство, па нек' новце те исте узме; ербо и онако, нико се нћговомђ овдебв1ћу не радуе. — КунцЂ држећи ово за увреду, разнри се, и тргне го мачЂ на Курфиршта. Оваи, лудогЂ овогђ продрзлвивца увати, одузме му добра, и заповеди, да се у нћговои Држави више не нађе. БезЂ свакогђ разммшлнванн и дал^гЂ препирана, оде КауФингенЂ у Боемску. Овде е ммслЈо онђ , како бм овои срамоги нЕму учинћиои осветити се и добра свон ватрагЂ добити могао. На скоро нађе онђ очоме прилику. КадЂ се ФридрихЂ посла ради свогђ у Лаибцмгу бав10, живили су нћгови смнови међутимЂ у старомЂ и слабо утврђеномЂ двору Алтенбургу. Ово употреби КауФингенЂ на свого цолзу, и договори се, кадЂ е добро разсудјо стварв, са своимђ пр^нтелвма, кои су такођерЂ изгнани Кавалћри бмли, да се узЂ мердевине попну у дворЂ АлтенбургЂ, и оба свша украду. Предпр1нт1е нбиио за цело се учини, и Принцеви ноћу у двору буду поватани и одведени. Стар1 *егЂ оправи КауФингенЂ са н Б говммђ созаклетницмма у Фратуш, а млађегЂ, кои о робству брата свогђ н1е ништа знао, узме са собомЂ у БоемЈго. Пре него су се обадве партае ове растале, завере се међу собомЂ, ако бм кои одђ нви бмо уваћенЂ, да нипошто украденогЂ Принца, други не даго, докле се годђ, оваи уваћенш не ослободи. КауФингенЂ приспе већЂ на атарЂ боемски, гди ПринцЂ одђ умора н1б могао већЂ више на конго усправо седити. Овде ммслећи да е сигуранЂ садЂ, допусти младомЂ Приицу сашити с конн и пешице ићи, а онђ самЂ удали се мало у шуму, да игода Принцу, когђ е жеђЂ вшрила, набере. МеђутммЂ докђ е КауФингенЂ лгоде брао, и другЂ му спавао, прође на коиго поредЂ Принца угллрЂ некш, когђ оваи замоли, да бм му одвећЂ жедномЂ воде мало дао, и покаже му се кое, обећавагоћи му, велику награду, ако га одавде избави. Д окђ се оваи разговарао, пробуди се онога ДругЂ , и кадЂ опази, да се ПринцЂ са странммЂ некимЂ разговара, потргне на онога саблго, кое ударацЂ угллрЂ вешто избегне, викне на слуге свое, ови брзо долете и вежу га, а онђ самЂ отрчи ономђ у шуму, кои се у брш .чапу, све свое оружје оставивши у мамузама заплео, па га безЂ сваке муке свлада, и с' ПринцемЂ у манаствфЂ ГринхамЂ одведе. На скоро приспе овамо и КурФирштЂ ФридрихЂ, да ову стварг. извиди и испмта, и почемЂ се увер10 одђ самогЂ КауФингена кои о Ернесту ништа ше говор10, да е Алберта самЂ одвео и украо, одма га е шштђ онаи дант. смрти предао. КадЂ се е на место губишга попео бмо, рекне КурФиршту: „Мои ће ти смртБ срце изђ тела изчупати!" гди у непрестаномЂ псованго, оцрнћну свого душу и изпусти. СадЂ поити ФридрихЂ са срећно избавлћ нб1мђ АлбертомЂ у АлтенбургЂ ; но како се ужасне , кадЂ лгобимогЂ Ернеста ту не застане , и о нћговои се несрећи . да е и онђ украденЂ , извести . Као громомЂ пораженЂ стаао е ов -