Podunavka Beograd

девитг. XVII. год. 1814 даровао , а представници народа год. 1830 модиФицнрали. КралБ е глава дрнгаве , нћгова особа неприкосновенна и света. Све правосуд1е долази одђ нћга, и у нћгово име се извршуе. Суд1е , кое онђ поставлн, не могу се сбацити. Онћ има право помиловати, и ублажити каштигу. Онђ самЂ има извршумћу властв. Опђ заповћда сђ воискомђ , обивлме ратЂ, уговара мирЂ , чини услов1а свезе и трговине, попунива сва зван!н ; онђ потврђуе и оглашуе законе, но онђ самЂ нити 1и може установити нити укинути. Нћгова плата опредћлћна е за цћло време владана. СадашнћгЂ Кралн Лгодевита Филипа е преко 12 мил. Франка , нерачунагоћи доходакЂ крунинм добара , кои износи 14 — 18 мил. 4 >раика. Кралћвскји ПринцЂ, кои е заедно и наслћдникЂ круне, добма осимтз тога 1 оштб и придатакЂ одђ 2 мил. Франка. Законодателну властБ дћли КралБ са двћма великимЂ народннмЂ скупштинама, одђ кои прва се зове Камера Г1ера, а друга Камера Депутираца. КралБ наименуе Пере, и може 1и само изђ едне, год. 1841 опредћлћне, классе избрати ; такови су докђ зкиве, а число шмђ е неопредћлћно. Сђ 25 годиномђ ступе у Камеру, а текЂ 30 могу гласЂ давати. Сви Принцеви кралћве породице есу Пери Французке. Избирагоће обштине наименуго депутирте на петЂ година; овм число износи 449. Да може ко депутирацЂ постати, мора бнти ФранцузЂ и 30 година старЂ, а 600 Франка пореза плаћати. У случаго ако у космђ окруж1К> нема 50 лгодш означеие старости, кои плаћаго ону даждбину, кон се изискуе , да могу избрани бмти , то се число нбиово попуни сћ онима, кои мало манћ дажбине плаћаго. А да ко избирачЂ буде, мора бнти ФранцузЂ и 25 год. старЂ, а 200 Франка пореза давати. Число избирача год. 1834 чинило е одђ прилике 190,000. КралБ наименуе Попечителћ, коима онђ извршен1е закона повћрава. ПопечителБи су подђ одговоромЂ , и могу се осудити. Камера Депутираца 1и тужи , а Камера Пера осу-

ђуе. У зђ Попечителћ стои Државнни СовћтЂ, гдћ се проекти о законима и уредбама сачиннваго. Нћгова четири одћлћн1н суде о спориимђ точкама св1К> авнм управителства, о обтуженимЂ управителБима и старешинама , као и о надлежности судова између судеиски управителБнн и духовнн власт1*и. Свак1и ФранцузЂ може грађанску и воиничку службу одправллти. Французи су предЂ судомЂ равни, ма кога достоинства бнли ; сви безЂ разлике носе државне терете, по размћрго свога иманл. Они имаго подпуну слободу извћдаша вћре, и право, свое мнсли о вћри , моралу и политики ввно изражавати и штампати, ако се само при томђ по законима владаго. Они се изподђ наравногЂ свога СЈ'да немогу узети. Криминална дћла и преступлћша штампе подчинћна су заклетоме суду (Јигу). Преступлћнјн противЂСигурности државе осуђуе Камера Пера. НикакавЂ данакЂ неможе се увести нити укинути, ако обадвћ Камере несаизволе и КралБ непотврди. Спахшска даждбина само се на едну годину допушта. О свакомЂ се закону мораго обе Камере савћговати, обадвћ га примити и КралБ потврдити. КралБ сваке године сазива обадвћ камере. Онђ шмђ рокЂ одлаже, и може Камеру Посланика разпустити, али у овомђ случаго мора другу наидуже за четвртБ године сазвати.

К 0 Р И С Т 0 Л 10 Б I 6 Л 10 Д I И. (Ст. Немачкогт>.) Церковпни учителБ АвгустинЂ изммсл!о е нћку осо 6 б1тостб. Онђ е на лвнои пЈнци дао театерЂ сазидати , и изђ свега гласа викати почео: „Овамо! овамолгоди! Л ћу свакомЂ казати , шта кои мнсли." Таки многи навале, ерЂ е свакш радЂ бно чути , како то човекЂ учинити мо;ке. КадЂ е већЂ у народу велика тишина бнла, свакш сђ великимЂ нестерпћН16МЂ очекиваше, да види како ће то бмти, и да чуе шта ће АвгустинЂ говорити: онда онђ поче, и рекне лсиммђ гласомЂ: „Сви оћете вФтино да купуете а скупо да продаете." На то