Podunavka Beograd

лксђ зависш, Герсау на езеру Луцерну и три Граубинда; демократшска, представна република Генфг,; Владика Бавелскт , Абата СанктГалленскш и Абатг, Енеелбержкги, кои су бмли неограничени господари землћ; Владика Ситенскт , 6 властв не само на ту варошв? него и на много части Валлиса проетиррла се; наипосле кннжество Наиенбуреа, кое е одт> ПрускогЂ кралл зависило и уставну владу имало. Жителн у свима овимт. земалн држало се да ииа одђ прилике 500,000 душа. Године 1798 промћнула е Шнаицерска свое правителство, и одћ нћ е нћшто одцћплћно бмло. Владичина Базелт>, републике ГенФЂ и Милхаузенљ буду сх. ФранцузкомЋ скопчане, и Шваицерска бмла е онда ратнми театарљ туђе силе и позориште сваконки неуредност^и 1803 поравнателнммЂ актомв ступи у свезу, кон е изђ 19 кантона састонла , т. е. изђ 13 старм и 6 новм, Граубинденп, безЂ Велтлина, Арео са КрикталомЂ, Вади Ст. Галленк, Тарео и Тессине. ВелтлинЂ, кои е са гроФСтвомЂ Борм10 и Шнвена одђ Граубиндена завис1*о, бмо е са ИталшмЂ скопчанЂ , а остале землћ у различита времена бмле су Французкои приединћне. Фрикталп , двћ старе шумске вароши Лауфенбуреи и Раинфелдене, и госпоштине Траспк и Рецинв, нћкада Аустр1иске области, бмле су едине накнаде за толике губитке. По падешк) НаполеоновомЂ и чрезЂ Бечкш конгрессЂ Шваицерска не само е натрагЂ добмла оне предћле , кои су Французкои подпали бмли (изузимашћи МилхаузенЂ), него 10 штб и комадљ Гекса и Савоа, кои е кђ окруженго ГенФанскогЂ кантона служ10, таној да она садЂ свезу одђ 22 кантона представлн. СагознммЂ актомЂ одђ 7 Авг. 1815 ова 22 кантопа учинили су свезу кђ уздржанш свое слободе и независимости. Саборв управлн обшта дћла свезе , и састои изђ посланика одђ 22 кантоиа, кои по упутств1К» свои надлежнв! власт1и дћлаш. Свагии кантонЂ има по еданЂ гласЂ. СаборЂ се скуплл сваке двћ године у главномЂ мћсту управителственогЂ кантона или старешинства. Нћ говђ предсћдателБ , кои се као поглавица свезе сматрати може, носи насловЂ Лан-

дамлганв. Саборљ единми има властБ чинити уговоре мира и свезе, али то истомђ може сђ вишиномђ //, гласова ; онђ само заклгочава уговоре трговине. Кантони могу за себе сђ туђимЂ владама уговоре з6огђ воВничке капитулац!е, као и о економшскимЂ и полицаииимЂ предметима заклгочавати. Али ови несмеду противни бмти уговорима свезе или правителственммђ правама други каитона. Наипосле саборЂ наименуе и натрагЂ позмва дипломат1иске агенте , укрћплгое унутрашнго и сполншнго сигурностБ Шваицерске, уређуе организацЈго воиске и поставлн 1оК генерала. КадЂ саборЂ ние сакуплћнЂ, мћнн се управителство између кантона ЦирихЂ, БериЂ и ЛуцернЂ. До год. 1830. ови 22 кантона саставлнли су 24 различитм држава , неузимагоћи у призрћше оне три свезе Граубинда и онм 13 Валлшски , што су десетакЂ давале , ерЂ строго узимагоћи ове се области могу опетЂ као различите државе сматрати. УсмотренЈго правителства могле бм се ове 22 државе на слћдугоће классе разредити: Осалт делшкратискш република, као: Vри, Швицк, Глирусп, Цуеи, Аппенцел-Аусерроденв , Аппенцел-Иннерроденп , Обвалденв , и Нидвалденв. ДеЉ демопратшско-представне републике, као: Свезе Граубинденг, и десетаки давашКе области Валлиса. НГеств представнЂ« република, као: Ст. Галленг,, Арео , Тирео , Бадб, Генфв и Тесане. Три представне републике, ч5е главне вароши велика преимућства у представничтву имаго, као : Цирихв, Базела и Баухаузенс. Четири аристократШске републике , као: Бернл, Луцерне, Фраибурев и Солотурне. €?дна уставна .џонархшска држава, а то: кантпнЂ Наиенбуре з , чш 6 поглавица кралБ Прускш. П олитичии догађаи год. 1830 произвели су знатне промћне у правителству поединм кантона , кои сви садЂ на демократшскомЂ основу почиваш , и томђ приликомЂ укинута су сва преимућства, а усгановлћно е прегледанћ правителства свагда после нћколико година. Кан-