Podunavka Beograd

Изђ бедога грла подвикуго, Сложноит. песмомЋ славе творца свога: „Милвш Воже на твомћ дару вала, Кадт. намЋ таму изгна изг> Срб1в И лркнм1> наст. тбј обаса сунцемт., Да те опетт, сложски величамо, У слободи тебе да певамо. Поживи намт. племе КАРАђОРђА АЛЕКСАНДРА данашн-ћга Кназа, Кога народв внше себе лгобн И у нћму славу очекуе, Да се слави по свомт. навичаго, Поносђ Срба у нћм' да оживи Уживагоћ' свако задоволвство У лгобави и слоги гоначкон Иа потрицу ђаволскогЋ створена И злобива свакоп. завистника. Кудт. од!о срећа га пратила БлагословомЋ Бога свевишнћга Ст. берићетомЋ свакимЂ нзобнлћмт, На утћху рода и порода. Пожнви намт. н Вучића Тому Снажногт. зман на обрану Србства, Бранителн отачбине свое, И неволћне сиротин-ћ уде, Бранителн народн!е права. Поживи намЂ и Аврама мудра, Што е. жертве за родт. приност У Стамболу у Цара просећи Срб-народу Устав -Б и слободу: У староети да ужива мира И награду свон мучнм труда. Поживи намт, лгобигелћ правде И Устава бранителћ храбре, И гонаке по гласу дел!е Н1то Устава опетт. васкрсоше. У роду имт, име остануло, Да се слави , споминћ на веки. И упокои створителго благ^и Све у место вечнога блаженства Оне душе бранителл правде, Што су жергве за слободу бБ1ле." Тект» што сее песму Ј'десише Долеће нмт. вила одт. Столова Накићена сва пролећнимт, цветкомт. У светнлу свечаноит. оделу. Не здрави се одђ Столова внла, Ннт' се лгоби у б1бла лица, ВећЋ укорнБЈмт, проговара гласомЂ': „Ои Бога ви миле посестриме! Што сте с' овде данаст. сакупнле? Вбј сте силу данаст. изштетиле ? Окаите се кола и цупканн,

ВећЂ плетнте одт. невена пеице, По путови лепо просипаите И Крушевацт. дично накитите, Ето иде Србско нрко сунце КАРАђОРђЕВЂ СБше АДЕКСАНДРЕ Данаст. Срблћмт. благовћрнБпЧ Кннже! Поитаите ка Крушевцу белу, Те га лепо онде дочекаите, ђе га чека народт. са сви страна, Да поздрави место отца СБша." То су сев одма послушале, Изђ кола се оне распустиле, Поитале брати лепа цвећа Да понесу па поздравл!} Кннзу. Тект. да пођу посестриме виле Дочект. Книзу да при готовиду, Ето НБИма са Ртанн сее, Уморене одђ далн^ћга пута. Нго пБ1так> посестриме виле: „ђе си бБ1лапосадЂ посестримо, Кам' се за ран' у коло ђурђевско, На позивл-ћ ос!ана сунца?" Ал' беееди еа Ртанв вила: „Богомђ мое миле посестриме, Л саиБ пошла на светило слино, На светило давно пожелано, Ал' се мало зауставнмЂ путемЂ Гледећ' свуда у радости народЂ, Певагоћ !и у слободи дичнои. Разлежу се брда и долине Одђ песама и сложна усклика А у здравлћ КАРАђОРђЕВ' сБша АЛЕКСАНДРА свога Господара А у здравл^ћ , свои добротвора, Све по изборв Устав-бранители И елободе свепароднћ обште. Ои Бога ви посестрнме виле Да виднте и уда големога Како живи у безбриги народЂ; Подђ владарствоиЂ КАРАђОРђЕВ' СБ1на Све в душомЂ одануло лнстомђ, ЗадоволБствомЂ свако нјиво дише, ОлакшанћмЂ садЂ се опоравлћ. Гоштб како е КАРАђОРђЕ владо Ние так'ва задоволБСтва 6 б 1 ло Кано што е сада у землБици. КудЂ годђ оди КАРАђОРђЕВЂ СБ1не, Свуда носи собомЂ плодонос'е, Берићета давно невиђена; КудЂ годђ оди КАРАђОР^ЕВЂ сБ1не, Одђ свуда га лгобавБ прати Срба, Дочекуе н испраћа дично, Одђ свуда га желБно чека народЂ,